Našim ljudima je, ipak, draža Austrija od Nemačke: Presudne su 13. i 14. plata, naknada za Božić

Foto: Freepik

Uprkos nešto strožim uslovima za dobijanje vize, boravak i rad u Austriji - danas, u odnosu na Nemačku, izgleda da je gastarbajterima s Balkana, ipak, draža jedna od najmanjih država Evrope.

Teme za vas

Zarade su, možda, relativno slične, i traže se tradicionalno popularna zanimanja kada je reč o našim ljudima i poslu u inostranstvu: medicinska struka (lekari, tehničari, negovatelji), zatim radnici na građevini, IT stručnjaci, inženjeri, ali i slabije plaćeni poslovi poput čišćenja, rada u maloprodaji/ugostiteljstvu.

Nedavna analiza je pokazala da je kupovna moć po glavi stanovnika, na godišnjem planu, veća u Austriji nego u Nemačkoj, a odnos je 24.232 evra prema 23.637 evra. Osim toga, prema podacima od pre nekoliko godina, u Nemačkoj je prosečna neto plata bila 2.271 evra, a u Austriji 2.324 evra.

U anketi Telegraf Biznisa smo vas pitali gde se bolje živi i zarađuje - u Austriji, Nemačkoj ili negde van Starog kontinenta, a ovako ste glasali: 57,45% glasova je za Austriju, 22,69% je za Nemačku, a za opciju "Negde van Evrope" - glasalo je 19,86 odsto ispitanika.

Kao glavnu prednost neki čitaoci naveli su 13. i čak 14. platu, pri čemu je jedna dodatna zarada u godinu maltene obavezna u Austriji, dok je odluka o tome stvar dobre volje u Nemačkoj. To potvrđuje i wien.gv.at, gde se navodi da "većina zaposlenih u Austriji pored normalne plate dobija i tzv. posebne plate, odnosno naknade za godišnji odmor i Božić (Urlaubs- und Weihnachtsgeld)".

Pravo na dobijanje tzv. 13. i 14. plate postoji, međutim, samo u slučaju da je to regulisano kolektivnim ugovorom, ili ako je dodatno utvrđeno ugovorom o radu. Prednost može biti i radno vreme.

Foto: Freepik/gpointstudio

U zavisnosti od regije i vrste posla u Nemačkoj, ono nekada podrazumeva rad od 08h do 17h, dakle oko devet sati dnevno, jer se sat vremena računa za ručak i pauzu. Naravno, svuda ima izuzetaka, u bilo kom smeru, pa tako i u Austriji. Tamo, inače, regularno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno.

Ipak, u mnogim kolektivnim ugovorima ono je već skraćeno, recimo, na 38,5 sati u nedelji. Ako zaposleni rade više od 40 sati, onda je reč o prekovremenim satima, za koje dobija najmanje 50% više novca. Treba imati u vidu da je korona dodatno izmenila tržište rada u obe zemlje, budući da je dobar deo radnika ili na prinudnom odmoru ili radi od kuće.

Ipak, mnogi zaposleni u Nemačkoj želeli bi da rade manje, prema podacima iz studije instituta IFO, urađenoj za nezavinu fondaciju Bertelsman Štiftung. Trenutno, 50 odsto zaposlenih muškaraca i 41 odsto žena radi više nego što bi želelo.

Muškarci rade u proseku 41 sat nedeljno, a želeli bi da rade 37 sati, dok žene u proseku rade 32 sata sedmično, a više bi volele 30 sati. Obe grupe bi prihvatile smanjenje plata, navodi se u saopštenju Instituta.

(Telegraf Biznis)