Godinu dana posle: Od nafte koja je pala na 0 dolara do 15 dinara skupljeg benzina u Srbiji

Foto: Shutterstock

Prošla je cela godina otkako je cena nafte ušla u istoriju. Tog 20. aprila 2020. godine gledali smo kako se nemilice stropoštava na 0 dolara.

Teme za vas

To je bilo prvi put da se spusti na negativne vrednosti, a cene su se polako kasnije oporavljale. Ipak, još nisu na nivou pre pandemije. U Srbiji, gorivo ovih dana beleži nove rekorde.

- Prošla godina je dokazala da nismo videli sve u naftnom svetu - rekao je Bjornar Tonen, šef tržišta nafte u kompaniji Ristad enerdži. Mnogi nisu uspeli da vide težinu onoga što dolazi , uključujući proizvođače nafte, Organizaciju zemalja izvoznica nafte i njihove saveznike, vlade i analitičare.

20. aprila, ugovor o sirovoj nafti iz maja 2020. godine pao je za 306%, ili 55,90 dolara, da bi se na njujorškoj robnoj berzi poravnao na negativnih 37,63 dolara za barel.

Videti da se cene pretvaraju u negativne, delom zbog „rizika skladištenja“, „znači otkriće novog stanja na tržištu“, rekao je Tongen. „Bio je to„ naftni Everest, ali obrnuto “. Cene nafte nisu samo udarile dno, već su i slomile kamen “.

Negativne cene bile su rezultat „samog tržišta i odlaganja akcionog plana, misleći da će problem nestati sam od sebe“, rekao je on.

Proizvođači nisu želeli da zaustave proizvodnju, nadajući se da niske cene neće dugo potrajati i da OPEC + ne može odmah da se dogovori o politici, rekao je Tongen. U isto vreme, „skladišta nafte su se brzo punila, prisiljavajući tankere za naftu da postanu plutajuće skladište“. Stotone brodova lutalo je morima u tom periodu jer nisu znali šta će sa naftom.

Kada je taj mehur trebalo da se probije, zavladala je panika i trgovci koji nisu mogli da preuzmu više nijedan proizvod pokušali su da pretovare svoje viškove, ali niko nije želeo da ih kupi.

Generalno, negativne cene rezultat su tržišta koje „nije bilo iskusno i pripremljeno za ono što dolazi“, jer se pandemije obično ne dešavaju više od jednom po generaciji, rekao je Tongen. Ali, mogla bi se ponoviti pandemija, rekao je on, i ako potražnja za naftom "ponovo ode na crveno, sada proizvođači nafte, OPEC i vlade imaju iskustva da se nose s tim."

Ipak, ne veruje da će opet cene pasti ipod nule. A postoje sada i druge, optimističnije prognoze.

Može li nafta više od 70 dolara?

Foto: Freepik.com

Prekomerne zalihe nafte, koje su se nagomilale tokom kovid pandemije, gotovo su presušile, a prema projekcijama stručnjaka, to bi moglo da podstakne skok cena ovog energenta.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je da je na zalihama u razvijenim ekonomijama u februaru ostala jedva jedna petina od ukupnih viškova nafte, tankovanih tokom prošle godine kada je pala potražnja.

Tačnije, na zalihama sada ima samo 57 miliona barela iznad višegodišnjeg proseka u periodu 2015-2019, što je drastičan pad u odnosu višak od 249 miliona barela u julu prošle godine, procenjuje IEA.

Ukupne zalihe sirove nafte i derivata splasnule su krajem februara na 1,28 milijardi barela, na nivo koji je poslednji put zabeležen pre pandemije, prema američkoj Upravi za energetske informacije. Prošle nedelje su se zalihe na istočne obali u SAD spustile na najniži nivo u poslednjih najmanje 30 godina.

Suficit nafte na tankerima na morima širom sveta, koji su pretvoreni u improvizovana plutajuća skladišta kada su prošle godine rezervoari na kopnu postali tesni, takođe se smanjuje. Količine su pale za oko 27 posto samo u poslednje dve nedelje, na 50,7 miliona barela, na najniži nivo u ovoj godini.

Budući da će tražnja nastaviti da raste, globalne zalihe će opadati za 2,2 miliona barela dnevno u drugoj polovini godine, što će cenu Brenta pogurati na 74 dolara po barelu ili čak više, prema projekcijama Sitigrupe.

Nafta Brent se trgovala danas pre podne po ceni od 66,69 dolara za barel, a američka "laka" nafta WTI za nešto više od 63 dolara po barelu.

U Srbiji i dalje raste

Politika cena u Srbiji zavisi od uvoza i cena nafte na svetskom tržištu.

Foto: Tanjug/AP

Od oktobra cena naftnih derivata raste i taj porast je do 80 odsto na svetskom tržištu, dok je cena nafte u Srbiji skočila za devet do 11 odsto, tvrde nadležni. 

Međutim, vozači u Srbiji primećuju da cene goriva u Srbiji konstantno rastu već nekoliko meseci.

Ukoliko vozite "benzinca", početkom decembra 2020. godine točili su gorivo za 132,4 dinara po litru. Cena je postepeno rasla, pa je u januaru poskupela za  tri dinara po litru. U januaru je benzin mogao da se natoči za 135,9 dinara po litru i tada kreće galopirajući rast cena. U martu je to na punjenju rezervoara značjano bilo osetnije.

Kako pokazuju podaci sajta Globa petrol prices, benzin ste 15. marta točili po ceni od 147,9 dinara po litru.  U periodu 14. decembra do 15. marta cena je porasla za 15 dinara po litru.

U regionu veću cenu dizela u ovom momentu ima samo Grčka, gde se ovo gorivo toči po ceni od 156,7 dinara po litru (mada smo s današnjim cenama i to preskočili). Dizel po manjoj ceni koriste vozači u Hrvatskoj, Irskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Španiji, Austriji, Luksemburgu, Bosni i Hercegovini, Turskoj, dok je nešto skuplji u zemljama sa znantno višim životnim standardom kao što su Holandija, Grčka, Belgija, Švajcarska, Finska, Norveška, Švedska, Italija...

S pravom smo se zapitali da li će dizel ići na više od 180 dinara, jer se iz dana u dan cena menjala.

Kako ukazuju u UNKS-u, od 15. februara se primenjuju novi veći nominalni iznosi akciza na derivate nafte, tako da su troškovi proizvođača i uvoznika od tog dana povećani za oko jedan dinar, što se pre ili kasnije, kao rast bilo kog drugog troška, odražava i na cene goriva. Tako na primer, ukoliko je cena dizela bila 152,54 dinara po litru, državne dažbine su iznosile čak 87,65 dinara po litru, odnosno 57,5 odsto cene.

Rast cena je nastavljen, trenutno, dizel je preskočio 156 dinara, a benzin 151 dinar. TNG košta 85 dinara u proseku. 

(Telegraf Biznis)