Koje su posledice zabrane rada nedeljom? Mađari je uveli, pa ukinuli. Pad BDP-a je preveliki ceh

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Hrvatska vlada ima plan da radnje mogu raditi samo 16 nedelja u godini, a javnost se sada pita kakve će biti posledice zabrane rada nedeljom, o kojoj se tako dugo polemiše u regionu. Tačnije, pitanje je koliki će uticaj neradna nedelja imati na BDP Hrvatske u 2021, ali i na proračunske prihode.

Teme za vas

Podaci iz sastava fiskalizacije o prometu u maloprodaji po danima u nedelji, koji sugerišu da se, osim u tržnim centrima, nedeljom ostvaruje najmanji promet u maloprodaji, nisu najsrećniji za izvlačenje zaključaka jer su u prihode maloprodaje uključeni i oni koji su dosad radili nedeljom i oni koji nisu, piše Novi list.

Uz to, uticaj zabrane rada nedeljom neće biti jednak kad su u pitanju, recimo, maloprodajni lanci u kojima se uglavnom kupuje hrana ili objekti u tržnim centrima gde se kupuju obuća, odeća, nameštaj… Upravo su te radnje najviše stradale prošle godine, prilikom zatvaranja privrede.

Teško su se oporavljali od pada prometa, a uz to su dobili i moćnu konkurenciju - onlajn prodaju. Odluka da radnje moraju zatvoriti svoja vrata nedeljom - verovatno će građane Hrvatske još jače gurnuti ka onlajn šopingu. Tamo je, prema zvaničnim podacima, internet kupovina porasla 12,6 odsto lani.

Primer Mađarske

Veliki deo kupaca zadržao je naviku da kupuje iz svog doma, jer je, na primer, u Hrvatskoj u martu ove godine internet prodaja porasla 11,4% u poređenju sa prošlom godinom. Osim što fizičke radnje tako gube kupce, i država gubi prihode, jer porezi prikupljeni putem onlajn kupovine nisu ni blizu onih iz klasičnog oblika šopinga.

Moguće da su koristi od zabrane rada prodavnica nedeljom veće od eventualnog gubitka prihoda ili smanjenja doprinosa rastu BDP-a, ali zasad ih Vlada Hrvatske nije objavila, niti je podatke o tome dostavila onima s kojima razgovara o izradi Zakona o trgovini.

Foto: Pixabay

U toj priči, pozicija sindikata je prilično jasna - oni već godinama traže uvođenje neradne nedelje, a sa druge strane, trgovci se protive takvoj regulaciji i kažu da ni oni nemaju računicu o uticaju na BDP i proračunske prihode, jer država ne vodi statistike koje bi takvu procenu omogućile.

- Imamo primer Mađarske koja je zabranila rad nedeljom, pa povukla zabranu. Zabrane su još uvedene, na primer, u Poljskoj i Crnoj Gori i procene u tim zemljama govore o padu BDP-a od najmanje jednog postotnog poena. Što se tiče proračunskih prihoda, podaci Evropskog veća tržnih centara kažu da je Amazon u prošloj godini u EU onlajn prodao 21,3 milijarde dolara robe, a da je na to platio 2,1 milijardu dolara poreza.

Platiti, a ne zabraniti

U Hrvatskoj čak i oni onlajn trgovci, koji su uspeli dobiti "hr domen", nisu registrovani u toj zemlji, nego u nekoj drugoj evropskoj državi i tamo plaćaju porez, ističe preduzetnik Denis Čupić. Što se tiče primedbi da rad nedeljom nije adekvatno plaćen, Čupić kaže da i o tom problemu treba razgovarati, ali da je država možda trebalo da razmisli o ovome.

Foto: Shutterstock

Kaže da se, umesto o zabrani rada prodavnica nedeljom, možda trebalo razmisliti o tome da u Zakonu o radu jasno piše koliko se rad nedeljom, bez obzira o kojoj je struci reč - mora dodatno platiti, a ne da samo stoji kako se "mora više platiti".

Željko Lovrinčević, ekonomski analitičar, kaže da su upravo regulisanje plate za rad nedeljom i strogo poštovanje slobodnog dana - bili alati koji su državi mogli pomoći da izbegne klasične zabrane koje će, verovatno, opet završiti na Ustavnom sudu.

- Da se jasno regulisalo plaćanje rada nedeljom, da su to inspekcije strogo nadzirale i kažnjavale ako se zakon nije poštovao, već dosad bi mnogi koji rade tim danom sami prestali s tom praksom, ako ne mogu platiti radnike. Država nije u stanju da osigura poštovanje zakona niti su njene službe u stanju da zaštite radnike, pa onda tu rupu krpi novom regulativom: potpunom zabranom rada - kaže Lovrinčević.

(Telegraf Biznis)