Top 3 najtraženija proizvoda iz Srbije u svetu: Nije ni malina, ni kukuruz
Srbija danas izvozi za oko 15 odsto više proizvoda visoke i srednje tehnološke vrednosti u odnosu na Hrvatsku, dok je pre samo 15 godina njihov izvoz ovih proizvoda bio petostruko veći
Godinama uz izvoz Srbije lepila se malina kao roba koju najviše izvozimo. Tu je bio i kukuruz, a onda se nametnuo IT.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije tokom prošle godine iznosila je 40,009 milijardi evra, što je pad od 3,4% u odnosu na 2019, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U periodu januar-decembar 2020. izvoz robe bio je vredan 17,051 milijardu evra, što je pad od 2,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 22,957 milijardi evra, što predstavlja pad od 3,8% u odnosu na isti period prethodne godine.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,1%, slede roba za široku potrošnju 30,4% i oprema 11,5%.
Ali, kao što smo naveli, u Srbiji natprosečno raste izvoz proizvoda visoke i srednje tehnološke složenosti, posebno "haj-tek" proizvoda čija je vrednost izvoza za deceniju i po uvećana gotovo 15 puta, piše u najnovijoj publikaciji "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).
U anaizi navode da je vrednost izvoza proizvoda visoke tehnološke složenosti (haj-tek) sa 77,4 miliona evra u 2005. godini, prošle godine dostigao 1,15 milijardi evra.
Tako, danas izvoz proizvoda visoke i srednje tehnološke složenosti čini tačno trećinu ukupnog robnog izvoza Srbije, dok je pre 15 godina iznosio svega 13,5 odsto, po čemu Srbija nije mogla da parira ni jednoj evropskoj ekonomiji.
Tri od 18 proizvoda koji čine haj-tek grupaciju generišu 72,2 odsto njihovog izvoza u 2020. godini, a ta tri proizvoda su rotacione električne mašine, termojonske elektronske cevi i električne mašine i aparati.
Među proizvodima srednje tehničke složenosti koje Srbija izvozi su oprema za distribuciju električne energije, putnički automobili i električni aparati za strujna kola.
Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su:
Izvoz (izraženo u milionima evra)
Nemačka – 2.196,6
Italija 1.427,9
Bosna i Hercegovina 1.209,8
Rumunija 1.109,2
Mađarska 805,0
Uvoz (izraženo u milionima evra)
Nemačka 3.121,7
Kina 2.875,1
Italija 1.926,8
Ruska Federacija 1.388,1
Mađarska 1.138,8
Video: Dan John u Beogradu na vodi: Renomirani italijanski brend otvorio treću radnju u Srbiji!
(Telegraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ratar
Pokrcio sam zasade maline, kupine i višnje, posto cena se uvek odredjuje kad stigne rod i bude ponizavajuca a do tad se prica kako ce biti par eu za kg. Nemam nameru da radim ni za koga vec samo za sebe. Dosta mi je izgovara tipa " ne ide na trzistu " Nesto ako ne ide ono ne ide ni za 1 din a ovde ne ide po normalnoj ceni ali zato za mizeriju ide. E pa ja proizvodjac sa par hektara iz zapadne Srbije sam resio da se konacno opametim da drugi nebi zaradjivali po par puta vise od mene koji sam proizveo tu robu.
Podelite komentar
Krlja
Iznosite brojke kao predsednik,a narod sve losije i losije zivi 😢😢😢
Podelite komentar
Role
Dzabe kad su to sve mahom strane kompanije koje na kraju odnesu profit. Navedite mi jednog domaceg proizvodjaca slozenih sistema, a da nije vezano za proizvodnju oruzija?
Podelite komentar