EKSKLUZIVNO Arčibald Kremser o sudbini Komercijalne banke, klijenata, kredita i budućnosti u Srbiji

Foto: Komercijalna banka

Predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke i član uprave NLB d.d, matice NLB Grupe, Arčibald Kremser u intervjuu za Telegraf Biznis rekao je da je korona kriza stvorila mnogo problema bankarskom sektoru, ali da su banke bile dobro pripremljene.

Teme za vas

Takođe, savetuje da svi treba da budemo spremni za sledeću krizu.

Istakao je da je NLB odabrao Srbiju za proširenje svog poslovanja i da je omptimista u pogledu budućnosti bankarskog sektora u Srbiji, kao i budućnosti Srbije.

Kremser je radio više od osamnaest godina u finansijskom sektoru u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi sa fokusom na finansiranje, upravljanje investicijama i strategijama na različitim menadžerskim pozicijama u više međunarodnih bankarskih i konsultantskih grupa.

Tokom 2013. godine je imenovan za glavnog finansijskog direktora NLB Grupe. U decembru prošle godine postao je predsednik Uprave KB. Tada je rekao da cilj nije samo da Komercijalna banka bude vodeća banka u Srbiji, već da NLB bude vodeća bankarska grupacija u regionu.

• Prošlo je nekoliko meseci od prodaje Komercijalne banke, kako biste opisali banku na čijem ste čelu, u ovom trenutku?

- Tranzicija. Jednom rečju. Imamo dva velika projekta na kojima radimo. Jedan je konsolidacija banke, a drugo integracija. Ali vidim puno optimizma. Svake nedelje sam u kontaktu sa timom iz Srbije. Vodimo vrlo živahne razgovore i toliko je različitih tema i mišljenja. Optimista sam i osećam veliku energiju i motivaciju.

NLB je odabrala Srbiju za svoje ulaganje jer veruje u budućnost srpskog bankarskog sektora, kao i budućnost Srbije. Grupa je veoma uzbuđena zbog ovog projekta, kao i ja lično. U banci sam od 2013. godine i verujem da nikada nisam osetio veći optimizam.

• Šta ljudi u Srbiji mogu da očekuju kao krajni korisnici? Poznato je da je ova banka velika podrška privredi i privrednicima, da li će tako ostati?

- Ljudi mogu da očekuju bolji pristup uslugama, zatim kredite pod povoljnim uslovima i nove proizvode. Čitava bankarska industrija je trenutno pod pritiskom, ali i dalje nudi razne mogućnosti. Takođe, postoji potencijal rasta. Naravno da će ostati partner privredi.

Ekonomija je sve dinamičnija. Neka istraživanja pokazuju da će ovde ekonomska aktivnost i rast biti još veći nego u nekim zemljama zapadne Evrope.

• Dakle, privreda može da računa na dalju podršku?

- Apsolutno će tako ostatiti. I biće bolja. To je naš primarni cilj i ambicija - da podržimo ekonomiju. Upravo zbog toga želimo da proširimo našu paletu usluga.

Potencijal vidimo i kod privatnika i korporacija. Pored toga, Komercijalna banka nije banka koja ulaže samo u korporativno poslovanje. Imamo odličan segment kreditiranja poljoprivrede. Kao dve banke, sada smo apsolutni lider u agrobiznisu, što je veoma važan segment za celu Srbiju.

O tome smo razgovarali i na Kopaonik biznis forumu, sa predstavnicima ministarstava. Neophodno je izgraditi dodatnu infrastrukturu. Biće puno posla i mi želimo da igramo važnu ulogu u svemu tome.

• Kada govorimo već o bankarskom sektoru u regionu, kako ga vi ocenjujete?

- Tržište je vrlo usitnjeno i mi smo jedan od retkih igrača u regionu koji zapravo pokriva čitav region koji prolazi kroz tranziciju i kreće ka EU.

Imamo privilegiju i obavezu da budemo posvećeni ovom regionu, koji je za nas dom i, kao što znate, kuća mora da se čuva. To je ono što svi osećamo i upravo tako delujemo.

Ljudi mogu da očekuju bolji pristup uslugama, zatim kredite pod povoljnim uslovima i nove proizvode/Foto: Komercijalna banka

• Sa kojim izazovima se suočava vaša industrija?

- Lista je duga, a često se propisi razlikuju od zemlje do zemlje. Ali rekao bih na prvom mestu da je to pristup talentima.

Mnogo ljudi napušta ovaj region, to nam se ne dopada. Dakle, želimo da ljudi ostanu ovde, da nađu dobar posao, a mi da se potrudimo da im bude dobro.

• Na koji način planirate to da sprovedete?

- Jasno je da se industrija mnogo menja. Ljudi sve ređe odlaze u banke. Gotovina se takođe koristi ređe, a preuzimaju je plaćanja putem Interneta i putem mobilnih uređaja. Želeli bismo da razvijemo digitalno čvorište ovde u Srbiji - da ulažemo u tehnologiju i talente, a to važi za ceo region.

U suštini, postoji prilično puno izazova, ali isto toliko prilike za nove mogućnosti.

• U Srbiji je u toku digitalizacija, kako u tom kontekstu vidite ovo tržište? Da li će ona ukrasti bankarima posao?

- Ne, digitalizacija neće ukrasti poslove, ona će ih praviti. Stvoriće nova nova radna mesta, jer i pored automatizacije, postojaće potreba za novim veštinama. 

Vremenom će trenutne usluge nestati i ljudima će sve manje biti potrebna pomoć bankara, ali važnije, moramo da poboljšamo one segmente tamo gde će oni biti neophodni. Za to su potrebni određeni kadrovi.

• Koji na primer?

- Razni profili, tehnički pre svega.  Opšte je poznato da je potražnja za ljudima koji rade sa podacima veoma velika, kao i za onima koji rade sa veštačkom inteligencijom.

Potražnja je jednako velika za analitičarima informacionih sistema, programerima i osobljem koje zna kako da optimizuje i poboljša iskustvo kupaca.

Radimo na velikim projektima i ulažemo milione evra u nove tehnologije. Potrebni su nam ljudi koji imaju veštine da upravljaju takvim inovacijama. Zaista verujemo da okupljamo izvrsnu grupu talenata i želimo da motivišemo druge da rade za nas.

Želeli bismo da budemo vodeći digitalni igrač u regionu i za to je potrebno mnogo ljudi koji slede isti cilj.

• Koji savet imate za ljude iz ovog kraja, koji je najbolji proizvod banke? Da li je to kredit ili štednja? Nešto drugo?

- Svaki bankar će vam reći - zavisi od vaših potreba. Ukoliko ste student, želite da imate jeftinu platformu za mobilne uređaje, bankarstvo, jeftine uplate i možda studentski zajam.

Ako imate porodicu, uglavnom želite i kuću, zar ne? Vrlo važno je i to da li razmišljate o životnom osiguranju... Naravno, postoje i povoljni uslovi za štednju. Ali uvek možete i da iskombinujete ušteđevinu i neki drugi proizvod poput zdravstvene polise.

Zaista verujemo da banke ne bi smele da prodaju proizvode za kratkoročno delovanje. Treba da razumeju gde je pojedinac i daju ponudu na odgovoran način, koja će pre svega zaštiti klijenta. Ne uvek ono što je klijent tražio.

Kao bankar možete da posavetujete klijenta da proba nešto drugo, što je u datom trenutku razumnije.

Ne, digitalizacija neće ukrasti poslove, ona će ih praviti. Stvoriće nova nova radna mesta, jer i pored automatizacije, postojaće potreba za novim veštinama/Foto: Komercijalna banka

• Poslednjih nedelja "euribor" je važna tema - kako će njegovo kretanje da utiče na druge kamatne stope, treba li da se plašimo da će skočiti kamate i rate kredita? Ukratko, da li je vreme za paniku?

- Nikada nije vreme za paniku. Da, postoje razgovori o tome, i kamatne stope će se promeniti. O tome se puno govori, posebno u Evropi. Sa dodatnim novcem koji dolazi od centralne banke u vidu subvencija, u nekom trenutku javiće se inflacija, to posledično znači i rast kamatnih stopa.

Govorim o periodu u narednih pet godina. To nije nešto što se dešava kratkoročno, ali treba biti svestan tih promena i znati da one dolaze.

Ako postoji rast trenutno, on je minimalan. A kao što znate, u Evropi, bile su negativne kamatne stope na štedne depozite u bankama. To nije normalna situacija.

• Delom zbog toga pojavio se i višak novca na tržištu, pristiže u banke brže nego što one uspeju da ga plasiraju. Kakvo je zaista stanje, koje su posledice toga?

- Da. Ima viška novca. Čak i u Srbiji. Odnosi se na odnos između zajma i depozita. Na primer, neke nemačke banke prestale su da prihvataju gotovinske depozite zbog tog viška. U našoj grupi je taj odnos 50-50... A ono što mi želimo jeste da plasiramo više kredita.

• Da li bi i gde banke mogle da investiraju taj novac?

- Da, naravno. Uglavnom preduzeća pretežno traže kredite. Ali kao što sam naveo, ulaganje u gradnju puteva i infrastrukture je uvek opcija. Dalje, to su klijenti, hipoteke, nekretnine i inovacije.

Sve to zahteva investicije i zajmove. A onda ekonomija, na primer, Srbije, koja i dalje realno raste relativno visokim stopama, zahteva dodatne investicije. Dakle, za ovaj rastući zamah ekonomije potrebna su ulaganja i to u izvesnoj meri.

• Banke su podnele teret krize, države su se oslanjale na njih kroz garantne šeme i kredite građanima i privredi, kako se to odrazilo na poslovanje?

- Vlade zaista pomažu u sprečavanju eskalacije krize,  zajedno za regulatorima i centralnim bankama. U Srbiji je vlada odigrala veoma veliku i važnu ulogu u sprečavanju širenja krize. Bila je proaktivna, odgovorna i rešila je probleme u rekordnom roku.

Teško je naglasiti značaj, prevashodnu važnost vladine podrške u celom svetu, pa tako i u Srbiji. Sledeći važan test je upravljanje povećanim nivoom državnog i javnog duga, koji će vlade morati da otplate u narednih nekoliko godina. 

• Verujete da je sledeća kriza blizu?

- Nije blizu, ali će doći. U proseku u bankarstvu, dolazi na svakih 10-15 godina.

• Da li će banke biti spremne za to?

- Moraju biti spremne, jer to je ono što rade. Krize su deo života i očekivanog razvoja ekonomskih ciklusa. Pored toga, naše iskustvo je potvrdilo da se krize u određenom trenutku ponavljaju i da bi trebalo da budemo spremni spremni za taj trenutak.

• Šta mislite, da li na srpskom tržištu ima previše banaka?

- Nije mali broj. Ako bih ukratko odgovorio.

• Da li ima prostora za još akvizicija?

- Postoje mogućnosti. U suštini, mala banka danas teško može biti ekonomski održiva. S jedne strane troškovi su visoki, a s druge strane su neophodne investicije. Da bismo preživeli u bankarskom svetu, danas moramo imati kapacitet za potrebe tržišta.

• Tu onda dolazimo i to fintek kompanija, jesu li vam one konkurencija?

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

- Banke i FinTek kompanije sarađuju u mnogim segmentima. Međutim, oni se bave drugom vrstom posla. Dobijanje licenci, ponuda za uštedu novca i ulaganja u gotovinu na tržištu predstavljaju ogroman izazov za manje banke ili kompanije.

Stoga su konsolidacije logičnije, a veće banke su jednostavno optimalnije.

• U Srbiji postoji ogroman broj tužbi klijenata protiv banaka. Kažu da je to čak postao sport pojedinih advokata. Kako se to rešava i ima li sličnih praksi u inostranstvu?

- To su osnovni postulati - da li treba naplatiti naknadu kupcu za određenu uslugu. Mislim da je to ključni poslovni postulat, pa bi svi trebalo da budu jasni sa odgovorom.

Na Kopaonik biznis forumu računali smo da bi ovaj problem mogao koštati banke i do 100 miliona evra, ali verujemo da ćemo ga rešiti zajedno - sa građanima, kolegama iz industrije, regulatorima i Vladom.

Vrlo sam svestan da je ovo pitanje postalo veoma atraktivno za određeni broj advokata. Međutim, to nije odgovarajuća praksa, neobično je i dugoročno neodrživo.

• Kako vidite prosečnog klijenta banke u narednih 5 godina u Srbiji?

-  Siguran sam da će postojeće usluge biti poboljšane, da će biti dostupne neke nove i da ćemo imati dobre uslove da se kompanije suoče sa konkurencijom, jer nas na kraju upravo konkurencija motiviše na to da postanemo bolji i konkurentniji.

Vidim ovo tržište mnogo veće i jače za pet godina, što se odnosi i na region koji prolazi kroz proces tranzicije.

Ovaj region je naš dom, a mi želimo da budemo odgovoran domaćin ili bar podstanar te kuće, kako bismo sa ponosom mogli da sumiramo sve što smo postigli zajedno sa sa zaposlenima, klijentima, ali i svim stanovnicima ovog kraja za pet godina.

(Telegraf Biznis)