• 1

Guverner o našim cenama: Da li je inflacija privremena, da li će hrana i dalje da skače?

Potrošnja jedan od stubova privrednog rasta u svim zemljama

  • 1
Gorivo, cene, akcize, inflacija

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Visoka aprilska međugodišnja inflacija od 2,8 odsto izazvana je privremenim faktorima, a prema projekciji Narodne banke Srbije (NBS), inflacija u našoj zemlji će i u narednim godinama ostati pod kontrolom i kretaće se u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja, kaže Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.

Ona u razgovoru za Tanjug objašnjava da je sada pod uticajem izlaska iz pandemije i rasta cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu inflacija u većini zemalja, pa i u Srbiji, nešto veća nego prošle godine.

"Privremeni faktori koji utiču na takvo kretanje inflacije su pre svega svetska cena nafte, koja se, nakon istorijski najnižeg nivoa zabeleženog u toku pandemije ove godine oporavlja i dostigla je pretkrizni nivo. To se preliva na rast cena derivata nafte u svim zemljama, pa i u Srbiji", ističe Tabaković.

Dodaje da je pored cene nafte, privremeni faktor rasta inflacije i rast cena hrane.

On je pre svega posledica većih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu i rasta cena povrća na domaćem tržištu u aprilu zbog hladnog vremena, kao i niske baze iz istog perioda prethodne godine.

"Prestanak delovanja ovih faktora i izlazak ovogodišnjih poskupljenja hrane i naftnih derivata iz međugodišnjeg obračuna inflacije, doprineće da se inflacija od drugog tromesečja naredne godine nađe u donjem delu ciljanog raspona od tri plus-minus 1,5 odsto", naglašava guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Na pitanje koliko lična potrošnja doprinosi privrednom rastu i kakav je uticaj na potrošnju i rast imaju mere pomoći države građanima, ona objašnjava da je ova potrošnja jedan od stubova privrednog rasta u svim zemljama. Ovo zato jer je, prema njenim rečima, jedino privredni rast od koga korist imaju svi slojevi društva održiv i poželjan u dugom roku.

Ističe, međutim, da nije suština u tome da li lična potrošnja raste, već po kojoj stopi.

FINASIJE BUDZET2021 MALI

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

"Potrebno je da u srednjem i dugom roku lična potrošnja raste nešto sporije od ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) čime se njeno učešće u BDP-u postepeno smanjuje, a istovremeno otvara prostor za rast investicija i neto izvoza. To je najpoželjniji model privrednog rasta i upravo po njemu srpska privreda raste od 2015. godine", kaže Tabaković za Tanjug.

Kada je reč o uticaju jednokratnih državnih davanja na ličnu potrošnju, ističe da ta veza svakako postoji, jer ove mere doprinose rastu raspoloživog dohotka, a time i rastu potrošnje. Tabaković ukazuje da je zahvaljujući državnim davanjima tokom prošle godine, između ostalog, sprečen i veći pad lične potrošnje i ukupnog BDP-a.

"Osim što su davanja države povećala dohodak stanovništva, paket pomoći građanima i privredi je doprineo očuvanju proizvodnih kapaciteta i radnih mesta i tako sprečio veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja", objašnjava ona.

Dodaje da bi prema proceni NBS, pad BDP-a u Srbiji lane umesto jedan odsto iznosio više od šest procenata da nije bilo paketa monetarnih i fiskalnih mera. Takođe bi oporavak umesto nekoliko kvartala, trajao nekoliko godina, što se, navodi Tabaković, desilo tokom prethodne krize kada je nivo BDP-a iz 2008. godine dostignut tek četiri godine kasnije.

Prema njenim rečima, u ovoj godini se očekuje realni rast BDP-a od šest odsto i više, a ovolikom rastu bi pored rasta fiksnih investicija, najveći doprinos trebalo da pruži upravo rast lične potrošnje, a on se procenjuje na oko tri procentna poena.

Video: Tabaković: Udeo problematičnih kredita smanjen na 5,21 odsto

(Telegaf Biznis/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • DRagutin

    Dok je omraženih gastera biće i solidne potrošnje!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke