Privredna komora Srbije izabrala 25 članova Upravnog odbora

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Skupština Privredne komore Srbije (PKS) na današnjoj sednici izabrala je 25 članova Upravnog odbora PKS u čijem su sastavu privrednici koji vode najznačajnije srpske kompanije i predstavljaju sve ključne segmente domaće ekonomije. Ovih 25 firmi godišnje prihoduje više od sedam milijardi evra, izvozi 1,3 milijarde evra i zapošljava gotovo 70.000 ljudi.

Novi četvorogodišnji mandat poveren je Branislavu Maloviću (Air Serbia), Draginji Đurić (Banca Intesa), Svetoslavu Atanasovu (Coca-Cola HBC Srbija), Veselinu Jevrosimoviću (Comtrade), Andreju Jovanoviću (Deka inženjering), Janu Vilemu Dokhejru (Delhaize Serbia), Milki Vojvodić (Delta holding), Stanku Popoviću (Elixir group), Dijegu Veliniju (FCA Ssrbija), Nikosu Zoisu (Heineken Srbija), Ronaldu Zeligeru (Hemofarm), Zoranu Đorđeviću (JP Pošta Srbije), Dimitriju Knjeginjiću (Lafarge BFC), Tivadaru Bunfordu (Masterplast YU).

Teme za vas

Članovi UO PKS su i Velimir Jovanović (Mlekara Šabac), Violeta Kovačević (Mercator S), Miodrag Kostić (MK Group), Stefan Lazarević (NCR Beograd), Bojan Radun (Nectar), Kiril Tjurdenjev (NIS), Branko Milutinović (Nordeus), Jovanka Jovanović (Robert Bosch), Udo Ajhlinger (Simens), Vladimir Lučić (Telekom Srbija), Milan Grujić (ZF Serbia). U članstvu UO su i potpredsednici PKS Nikola Petrović (EEG), Zoran Vujović, (TMF 2005), Mile Kocić (YUMIS), Rade Ljubojević, (Sirogojno), Miroljub Aleksić (Alco group), Zoran Matijević (IM Matijević), Nebojša Šaranović (Kappa star limited).

Sastav Upravnog odbora odražava strateško opredeljenje PKS da predstavnici svih sektora privrede vode nacionalnu poslovnu asocijaciju, odlučuju o ključnim pravcima njene politike, kao i da svojim predlozima i inicijativama doprinose kreiranju propisa važnih za privredu, poboljšanju poslovne i investicione klime u Srbiji i razvoju ukupne domaće ekonomije.

Marko Čadež, predsednik PKS, istakao je na sednici Skupštine da je privreda u prvoj polovini 2021, preko komore pokrenula 41 inicijativu ka Vladi Srbije i resornim ministarstvima od kojih je uspešno realizovano 18, ili 44 odsto. Među najznačajnim su direktna budžetska podrška poslovanju prevoznika u drumskom putničkom saobraćaju, usagalašavanje liste za prekogranično kretanje otpada, nastavak izvoza plastične sirovine, subvencije za noćne klubove i barove, promocija zakona o fiskalizaciji.

Nakon krizne 2020. Srbija se vraća na teren ekspanzivnog rasta

Govoreći o makroekonomskim pokazateljima predsednik PKS je rekao da se, nakon krizne 2020, privreda Srbije vraća na teren ekspanzivnog rasta i da je u 2021. procenjena stopa rasta BDP šest odsto, a u 2022. 4,5 odsto. Pozitivne trendove, po rečima Čadeža, predstavljaju oporavak tražnje na međunarodnom tržištu, premeštanje poslova evropskih kompanija sa udaljenih tržišta, unapređenje saradnje osim sa EU, i sa privredama SAD, NR Kine, Velike Britanije, Rusije, kao i čvršće povezivanje MMSP sektora u regionalne i globalne lance dobavljača.

Rizici su treći talas pandemije kovid 19 na jesen, rast cene sirovina i transporta, tenzije između vodećih privreda sveta, mogući rast kamatnih stopa i budžetski deficit.

U okviru sednice Skupštine PKS organizovana je postavka domaćih proizvoda koji su nosioci žiga "Čuvarkuća" u okviru projekta PKS "Stvarano u Srbiji". Projekat je pokrenut pre godinu dana, a više od 700 proizvoda dobilo je ovaj žig kao potvrdu kvaliteta i domaćeg porekla.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, rekla je da primena Zelene agende ne znači gubitak radnih mesta i gašenje elektrana već prilika da srpska privreda bude ne samo održiva, nego i predvodnik u tom procesu.

- Investicioni ciklus u energetici i rudarstvu iznosi 17 milijardi evra. I zato je "zelena agenda" model rasta i prilika da naša privreda bude ne samo održiva, već i predvodnik ovog procesa - istakla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

(Telegraf.rs)