Koliko je Evropa daleko od "svog Amazona"? Makron ima ambiciozne planove, ali...

Foto: Shutterstock

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, izložio je ambiciozan plan da Evropa do 2030. stvori 10 tehnoloških divova, vrednih 100 milijardi evra.

Teme za vas

To je pokušaj da se evropske firme izbore sa američkim, koje dominiraju u tom sektoru. Ciljevi su deo evropske inicijative koju Francuska pokušava da poboljša kada je reč o finansiranju novih preduzeća, posebno u kasnijim fazama rasta.

Zapravo, ideja je da cela Evropa, ili bar onaj deo iz EU, parira američkim firmama u tom domenu (dostava, tehnologija i e-trgovina) - samo ostaje pitanje, koliko je to moguće i zamislivo u ovom momentu?

Činjenica je da u tehnološkom segmentu nema vodećih evropskih kompanija, već nas "put" uvek navodi na SAD i Aziju. Iako se na Starom kontinentu stalno potenciraju inovacije, sam pogled na listu najvećih tehnoloških divova, koju objavljuje Statista, dovoljno govori o položaju Evrope u tom smislu.

Na spisku se, na samo vrhu, nalaze ovi brendovi: Epl, Majkrosoft, Gugl, Tensent, Fejsbuk, IBM, SAP, Instagram, Aksentur, Intel, Adob, Samsung i Sejlsfors.

Nemačka multinacionalna firma SAP, posvećena dizajnu IT proizvoda za upravljanje preduzećima, našla se tek na 7. mestu ove liste, za 2020. godinu. Makronova ideja se dovodi u pitanje upravo zbog poretka najvećih tehnoloških kompanija, pri čemu se Amazon ne beleži striktno kao tehnološka firma, budući da posluje u domenu e-trgovine.

Ili Kina i SAD imaju više talenta ili kapitala koji se ulaže, kažu stručnjci. Ukazuju i na to da je verovatno reč o spremnosti za ulaganja u oglašavanje. Amazon je, primera radi, tokom prošle godine uložio oko 22 milijarde dolara u ovaj segment, što ga je stavilo na vrh liste najvećih svetskih oglašivača.

Najbogatiji čovek sveta i osnivač Amazona, Džef Bezos, drastično je profitirao tokom korona krize, baš kao i sama kompanija. Ali, istina je da Evropa trenutno ne nudi svog "rivala" Amazonu.

Džef Bezos / Foto: Profimedia/Backgrid USA

Oglašavanje je samo jedan deo "kolača", jednako bitan kao i drugi faktori, poput ulaganja u tehnologiju. Vodeće kompanije značajan deo svog bruto domaćeg proizvoda ulažu u IKT sektor. Štaviše, taj sektor čini oko 3,3 odsto američkog BDP-a, u Kini je 2,16 odsto, a u Evropi 1,6 procenata.

U istraživanja i razvoj trenutno najviše ulaže Južna Koreja, 4,8 odsto svog BDP-a. Slede SAD sa 2,8 odsto, a onda Kina i Evropa (po 2,1 odsto).

IBM, HP, Intel ili Motorola su divovi koji su snažno i trajno učvrstili poziciju SAD u svetu tehnologije i napretka, a stručnjaci navode da Evropa, mimo farmaceutske industrije, još uvek nema proizvodnju robe ili usluga koje dovode do masovne potrošnje.

Silicijumska dolina, recimo, i dalje ostaje neprevaziđena. S druge strane, ne treba zaboraviti ni na kompanije kao što su Zalando, Spotify ili Trivago, odnosno evropske zemlje koje prednjače po inovacijama, a to su Britanija, Nemačka, Švedska, Francuska, Danska, Finska.

(Telegraf Biznis)