Kako je jedan grad na Balkanu pobedio banke i izbegao bankrot

Foto: Pixabay/marijana1

Grad Split dobio je sudski spor protiv dve austrijske banke, čija se vrednost zajedno s kamatama procenjuje na 650 miliona kuna (86,7 miliona evra)

Visoki trgovački sud u Zagrebu odbio je žalbe Erste group bank Austrije i UniCredit bank Austrije kao i firme Sportski grad u stečaju i presudio da Grad i Republika Hrvatska nisu dužni da plate više desetina miliona evra kredita za gradnju Spaladium Arene, piše Tportal.

Istom presudom odlučeno je da originalni ugovor o javno-privatnom partnerstvu za gradnju centra Spaladium, što osim dvorane uključuje i veliki poslovni kompleks sa stometarskim soliterom, poslovnim centrom i javnom garažom, nije raskinut. Grad Split, a zatim i država, stoga više ne mogu da se terete za ovaj iznos, čime su banke pretile pre nekoliko godina.

U sporu oko Spaladiuma još 2016. pokrenuta je arbitraža pred Hrvatskom gospodarskom komorom u kojoj su dva profesora Pravnog fakulteta u Splitu i Zagrebu te sudija Vrhovnog suda doneli odluku po kojoj privatni dugovi firme Sportski grad prema bankama postaju obaveza države i Grada Splita. Sam Grad uskoro zbog toga pokreće spor, koji sada dobija i pravosnažno, a osnivač celog projekta Spaladium i ovlašćeni pregovarač u ime Grada Dejan Kružić protiv arbitara podnosi i krivičnu prijavu. Između ostalog, zbog sumnje da uoči donošenja odluke čak nisu ni proučili kompletnu dokumentaciju, što proizlazi iz njihove odluke.

Ogroman kompleks

Slučajem Spaladium i sporovima koji su iz njega proizašli odnedavno se intenzivno bavi USKOK, koji je izuzeo dokumente iz svih sudskih postupaka, prenosi Indeks. Veliku pobedu protiv banaka izneo je advokat koji je zastupao Split, Kruno Peronja mlađi, a ona je značajnija ako se zna da se sudskim putem uspeva poništiti tek u oko 7 posto arbitražnih odluka. Ako se izuzmu arbitraže u sportu, postotak uspešnosti pada na manje od 1 posto.

Spaladium centar je po originalnom ugovoru trebalo da uključuje golemi kompleks s dvoranom, soliterom, trgovačkim centrom i garažom, a u takvom aranžmanu on je trebalo da isplaćuje sam sebe. Međutim, građevinske firme koje su bile angažovane na izgradnji zastale su nakon gradnje same dvorane, a uskoro i propale, dok su banke koje su im dale kredite najpre pokušale da nastave naplaćivati mesečne najamnine kao da je centar dovršen, a potom i da svale sve kredite na državu i Grad Split.

Da su u tome uspele, otvarala se mogućnost plenidbe sredstava Splita za iznos koji doseže više od polovine godišnjeg gradskog budžeta, odnosno dovođenja grada na rub bankrota.

Stručnjaci poput Kružića uporno i konzistentno su upozoravali da same banke uopšte nisu bile potpisnice ugovora o Spaladiumu, odnosno da se kod kreditiranja gradnje radilo isključivo o njihovom poslovnom riziku i njihovim kreditima, piše Tportal. U najznačajnijem sporu tako su izgubile. Oko Spaladiuma postoji još nekoliko sudskih procesa, između ostalog jedan u kojem se traži poništenje dva aneksa ugovora koje je s građevinskim firmama u tajnosti, mimo Gradskog veća, potpisao nekadašnji HDZ-ov gradonačelnik Splita Ivan Kuret.

(Telegraf Biznis)