• 0

Nazire li se svetlo na kraju tunela za naftaše?

Optimizam uz dozu opreza

  • 0
nafta

Foto: Unsplash

Kada je 20. aprila prošle godine cena nafte tipa WTI na berzama prvi put u istoriji bila u minusu, i to čak 40 dolara, energetski analitičari, ali i poznavaoci tržišta, ostali su u neverici zbog fenomena prvi put zabeleženog u istoriji berzanskog poslovanja. Takozvani "crni ponedeljak" oborio je još jedan rekord kada je reč o kretanju cene nafte, a reč je o vrednosti nafte tipa Brent koja nije bila negativna, ali se praktično "srozala" do 13 dolara po barelu čime su oboreni svi njeni prethodni rekordi kada je reč o njenoj najnižoj vrednosti.

Razlog ovakvog fenomena analitičari su videli u nedostatku skladišnih kapaciteta i prezasićenosti tržišta, dok se briga naftaša oko daljih planova dodatno produbila – turbulencijama koje je izazvala pandemija nije se nazirao kraj, a prognoze za oporavak tržišta kao i potražnje za naftnim derivatima nisu ulivale preveliku nadu.

Više od godinu dana kasnije, cena nafte je u usponu uz neznatne oscilacije (za prvih šest meseci ove godine prosečna cena nafte tipa Brent iznosila je 64,9 dolara po barelu, što je 63 odsto više u poređenju prošlogodišnjim prvim polugodištem), a glavni razlog stručnjaci vide u post-kovid ekonomskom zaokretu, odnosno oporavku potražnje za naftnim derivatima, jačanju proizvodnje i rastu industrijskih aktivnosti. Povoljniji makroekonomski trendovi ulili su određenu dozu optimizma naftašima koji su prethodnih godina poslovali pod okriljem politike stroge finansijske discipline i kontinuiranih investicionih rezova. Tako je već prvi kvartal nagovestio, mada se velikom dozom opreza, da se "nazire svetlo na kraju tunela" za proizvođače crnog zlata, iako je uticaj pandemije i dalje prisutan. Primera radi, domaća Naftna industrija Srbije za prva tri meseca značajno je unapredila svoje finansijske i poslovne rezultate. Za prvo tromesečje neto dobit naše najveće naftne kompanije iznosila je 1,5 milijardi dinara što je 2,4 puta više nego u prva tri meseca 2020. godine kada je zabeležen gubitak od 1,1 milijardu dinara, dok je u istom periodu zabeležen rast pokazatelja EBITDA, od 81%, i iznosio je 9,4 milijarde dinara.

Uprkos vetru u leđa koji trenutno makroekonomski trendovi daju naftašima u njihovoj borbi da dodatno oporave poslovanje, ipak ne treba zaboraviti da je reč o parametrima na koje kompanije nemaju nikakvog uticaja pa tako i prognoze o daljem oporavku naftnih tržišta i dalje zavise, pre svega, od toka pandemije i mogućem uvođenju novih ograničavajućih mera. Dodatnu zabrinutost kod naftaša probudio je novi dogovor članica OPEK plus. Naime, u julu je u okviru ove grupacije postignut sporazum da se ublaže ograničenja proizvodnje, a na ovu vest je momentalno odreagovala cena nafte koja je već sledećeg dana pala za više od jedan odsto. Sve ovo govori u prilog tome da, pored optimističnih dešavanja od početka godine, naftaši i dalje neće moći da odahnu kao i da trebaju da budu spremni na moguće nove tržišne turbulencije.

Kada je reč o prvom polugodištu 2021, iako se poslovanje i dalje odvijalo pod uticajem pandemije, može se reći da je proteklo u znaku oporavka globalne ekonomije, a da li se to pozitivno odrazilo i na poslovanje naftaša saznaćemo u narednih mesec dana, kada će većina njih objaviti rezultate poslovanja za prvih šest meseci. Među prvima je domaći NIS koji će svoje rezultate javnosti predstaviti 28.jula.

(Telegraf.rs/PR)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke