Jedan građanin Srbije je štedeo u dinarima, drugi u evrima: Ko danas ima 358 evra više?
Bez obzira na period oročavanja štednje, u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u dinarima
Dinarska štednja je u julu premašila iznos od 100 milijardi dinara, saopštila je Narodna banka Srbije. Rezultati najnovije analize su potvrdili da je dinarska štednja i dalje isplativija od devizne.
Kako je navedeno, dinarska štednja je nastavila rast i u uslovima pandemije nezapamćenih razmera.
"Nesmetani kontinuirani rast kako dinarske, tako i devizne štednje, ostvaren je zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj stabilnosti. Tome su doprinele pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s ciljem da se ublaže negativni efekti krize na građane i ekonomiju u celini. Poverenje stanovništva u domaću valutu rezultiralo je bržim rastom dinarske štednje u odnosu na deviznu štednju, već devetu godinu zaredom", kažu u NBS.
Dinarska štednja je u prethodnih devet godina povećana gotovo šest puta, što je rast od čak 81 milijardu dinara i polovinom 2021. godine dostigla je 99 milijardi.
Naročito intenzivan rast ostvaren je u poslednje tri godine kada je ova štednja povećana za više od 45 milijardi dinara, što je gotovo polovina ukupnog rasta. U istom periodu i devizna štednja beleži rast, iako nešto umereniji u poređenju sa dinarskom štednjom - sa osam milijardi evra (911 mlrd dinara) s kraja juna 2012. godine povećana je na 12 mlrd evra (1.425 mlrd. dinara) na kraju juna 2021. godine.
Uprkos prolongiranoj zdravstvenoj krizi, adekvatan odgovor u vidu paketa ekonomskih mera koje su NBS i Vlada Srbije koordinisano donele doprineo je da Srbija već u prvom tromesečju ove godine dostigne pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti, navode iz centralne banke.
Istovremeno, očuvane su monetarna i finansijska stabilnost, što je uslov za jačanje poverenja u domaći finansijski sistem i domaću valutu. To potvrđuju i niska i stabilna inflacija koja je, kako je navedeno, u prvom delu ove godine u proseku iznosila 2,3 odsto, očuvana vrednost dinara prema evru, devizne rezerve na visokom nivou od 14 mlrd evra krajem juna i smanjeno učešće problematičnih kredita koje je krajem maja iznosilo 3,7 odsto.
Dobre makroekonomske performanse Srbije potvrdila je i rejting agencija Moody''s, koja je povećala kreditni rejting Srbije sa Ba3 na Ba2, upravo navodeći nisku i stabilnu inflaciju, relativnu stabilnost deviznog kursa, smanjenje spoljne neravnoteže i punu pokrivenost deficita tekućeg računa prilivima stranih direktnih investicija kao glavne argumente.
Kako je dinaraska štednja isplativija?
Rezultati redovne polugodišnje analize isplativosti štednje, urađene za period od juna 2012. do juna 2021. godine govore u prilog činjenici da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, čemu su doprineli: Makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost duži niz godina (pre svega, niska inflacija, relativno stabilan kurs dinara, visok iznos deviznih rezervi, nizak nivo nenaplativih potraživanja, umereni nivo javnog duga), relativno više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto).
Takođe, pravovremeno i adekvatno donete mere monetarne politike (smanjenje referentne stope, obezbeđenje likvidnosti, propisivanje zastoja u otplati obaveza i drugo) i fiskalne politike (tri paketa pomoći privredi i građanima), koje su pomogle da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima zdravstvene krize.
Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdila je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2021. godine dobio preko 42.000 dinara (358 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.
Oročavanje depozita u dinarima na godinu dana (bez zanavljanja), u poslednjih devet godina bilo je isplativije, i to u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.
Tako bi štediša, koji je od juna 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio u junu 2021. oko 1.500 dinara (13 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
Dinarska štednja oročena na tri meseca je bila isplativija od štednje u evrima u preko 87 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.
Prema tome, bez obzira na period oročavanja štednje (kratkoročno ili dugoročno) - u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u dinarima.
NBS je navela da će i u narednom periodu nastaviti da doprinosi unapređenju procesa dinarizacije na taj način što će promovisati dinarsku štednju ističući njenu veću isplativosti u odnosu na štednju u evrima.
Video: Počela berba kupine, ovo su prve cene
(Telegraf Biznis)
Video: Aleksandar Đorđević o saradnji sa Privrednom komorom Srbije
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Milorad
Nema niko vise, ako je stedeo u slamarici, kurs godinama isti, a za banke me boli uvo. U banku ne bi stavio novac nikada. Niko nije se ovajdio od bancinih kamata.
Podelite komentar
DRagutin
Da su ljudi znali da će Ramzis I držati kurs zalepljen za evro svi bi štedeli u dinarima...
Podelite komentar