"Najstariji ove godine dobijaju 130 evra, ostali 80 evra. Država je pokazala snagu"

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Ministar finansija, Siniša Mali, izjavio je danas, govoreći o kapitalnim investicijama u Srbiji, da je Moravski koridor u izgradnji, da se radi auto-put Preljina-Požega, Kuzmin-Sremska Rača, Fruškogorski koridor, Ruma-Šabac-Loznica i brza saobraćajnica od Surčina do Novog Beograda.

Teme za vas

- U pripremi je brza saobraćajnica Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, kao i Dunavski koridor od Požarevca ka Golupcu i Niš-Pločnik-Merdare. To je devet puteva, od kojih se pet već gradi i to u doba najveće ekonomske krize - rekao je Mali i dodao na jednoj domaćoj televiziji:

"Predsednik Vučić i ja se bavimo svakom brojkom. On je znao da imamo rezervu, a imamo je, jer ako pogledate rezultate u junu i julu - ostvarili smo suficit, i to ukupno 60 milijardi dinara, odnosno oko 500 miliona evra".

- U prvih sedam meseci ove godine planirali smo deficit, minus u kasi od 198 milijardi dinara a ostvarili smo bolji rezultat za 160 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra. Znali smo da imamo novca, ali ne za bacanje, već za izgradnju auto-puteva, za asfalt, za stvari koje su potrebne građanima. Nije ulagano decenijama u regionalne, magistralne, lokalne puteve, a mi pokušavamo da napravimo što više - naglasio je ministar finansija.

Govoreći o finansiranju tih projekata, kaže da se pronalaze sredstva finansiranja, jer je "interes Srbije da imamo bolje i lepše puteve, da ljudi bezbednije putuju".

- Mi zapošljavamo domaće firme, da ljudi zarađuju novac i isplaćuju plate, to direktno ulazi u naš BDP, nijedna odluka nije slučajna i svaka je promišljena, kako da podstaknemo rast naše ekonomije. Nama je stopa rasta u drugom kvartalu ove godine 13,4 odsto. Nismo imali toliki pad u drugom kvartalu prošle godine i pored virusa korona. Ove godine ćemo ostvariti minimum 6,5 procenata rasta, a ako to uspemo, to znači da ćemo sigurno biti među tri, četiri najbolje ekonomije u Evropi - istakao je Mali.

Rekao je i da je za sedam meseci ove godine ostvareno dve milijarde i 72 miliona evra stranih direktnih investicija, što je povećanje od 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Foto-ilustracija: Shutterstock

- Svaki od ovih indikatora je veoma važan, to su makroekonomski indikatori koji govore o uspešnosti jedne ekonomije i privrede jedne zemlje. Guramo nezaustavljivo napred uprkos pandemiji i najvećoj ekonomskoj krizi ikada. Postavili smo jaku bazu, a raste industrija, usluge, turizam. To nije slučajno. Dolaze strane direktne investicije, investiramo u infrastrukturu, jer kada napravite auto-put, logično je da se napravi i privredna zona. Kada se napravi privredna zona, dođe neko ko je zainteresovan i investira novac, jer vidi da je Srbija stabilna. Mi smo i u doba najveće krize isplaćivali sve obaveze u dan, a organizovali smo i tri paketa pomoći - naveo je Mali.

Kaže da je izdvojeno osam milijardi evra kojima su podržani građani i privrednici i time su sačuvana radna mesta i proizvodni kapaciteti. Takođe dodaje da je "Srbija dominantna ekonomska sila u regionu, sa dobrom perspektivom još bržeg rasta, što nam otvara nove razvojne mogućnosti".

Ministar je podsetio da se nastavlja isplaćivanje pomoći u okviru trećeg paketa, kao i da je izdvojen dodatni novac za građane. "Puna minimalna zarada u oblasti ugostiteljstva i turizma sleduje 16. avgusta, dok će penzionerima 50 evra biti uplaćeno u septembru. U novembru sleduje 30 evra, a u decembru još 20 evra pomoći svim punoletnim građanima. U zbiru to znači da će 80 evra dobiti svi punoletni građani, a s obzirom da penzioneri dobijaju dodatnih 50 evra u septembru, to čini ukupno 130 evra za najstarije ove godine. To je ogromna pomoć koja se isplaćuje direktno iz budžeta. Time ni u kom slučaju ne ugrožavamo javni dug, koji je u ovom trenutku 56,2 odsto u odnosu na BDP, znatno manji od 60 procenata propisanih ugovorom iz Mastrihta".

Podseća da je javni dug bio 77 odsto u odnosu na BDP.

- Ni na koji način se ne igramo sa javnim finansijama, ozbiljno se bavimo ekonomskom politikom. Kada su u pitanju investicije, one sada čine 7,2 procenata BDP-a, dok su pre 10 godina bile tri, 3,2 odsto - naveo je Mali.

(Telegraf Biznis)