Srbija nagrađuje zlatne, srebrne i bronzane olimpijce, a da li oni plaćaju porez na te nagrade?

Ilustracija: Nikola Jovanović

Srbija je ove Olimpijske igre završila na 28. mestu sa osvojena tri zlata, jednim srebrom i pet bronzanih odličja. Ispred nas od zemalja iz regiona našla se samo Hrvatska sa tri zlata, tri srebra i dve bronze na 26. poziciji, odnosno Mađarska, koja je bila na 15. mestu sa šest zlata, sedam srebrnih medalja i još isto toliko bronzanih.

Teme za vas

Naša zemlja svoje zlatne olimpijce nagrađuje sa 70.000 evra, srebrne sa 60.000, dok se bronzana medalja nagrađuje sa 50.000 evra.

Nagrade su porasle, a isplaćuju se u danu kada se sportista vrati u zemlju. Međutim, da li sportisti na medalje plaćaju porez i koliki?

Milan Trbojević, poreski savetnik i osnivač knjigovodstva "Knjiški moljac" za Telegraf Biznis pojašnjava da su nagrade koje sportisti dobijaju - oporezive.

- Reč je o porezu od 10 odsto, a njega plaća isplatilac, odnosno država pri samoj isplati. Međutim, taj iznos kasnije ulazi u iznos za godišnji porez na dohodak građana pa to plaća svaki sportista za sebe, ako je rezident Srbije - kaže nam Trbojević.

U praksi, otprilike, ta računica bi bila ovakva: Ukoliko je sportista dobio 70.000 neto, trebalo bi da plati jednu od dve stope (10 ili 15 odsto), što bi značilo da na kraju izdvaja sumu od oko 480.000 dinara na ime poreza, u zavisnosti od kursa i godišnjeg limita.

- Ovaj porez je poznatiji u našoj javnosti kao "porez na bogate". Važno je utvrditi i da li je sportista rezident Srbije, jer ukoliko se takmiče za Srbiju, ne znači i da ovde žive, odnosno da su više od polovine godine u našoj zemlji - navodi Trbojević.

Država bi, pravno mogla da oslobodi takmičare ovog poreza, ali trenutno je on važeći i nalazi se u Članu 84 (a), koji se odnosi na prihode sportista i sportskih stručnjaka, a on podrazumeva plaćanje godišnjeg poreza.

Kako je najavljeno, biće idzvojena i dodatna sredstva "koliko god treba da bismo ponovili ili prevazišli uspeh koji je sada ostvaren u Tokiju". Prošle godine i klubovi su dobili određenu pomoć, za šta je iz budžeta izdvojeno 10 miliona evra.

Foto: Shutterstock

Oboren rekord

Na stranicama naše rubrike Sport možete da pročitate ko je sve od sportista iz Srbije obradovao tokom ovih igara. Redom, to su bili Milica Mandić, Jovana Preković, vaterpolisti, Damir Mikec, Tijana Bogdanović, Zurabi Datunašvili, Milenko Sebić, odbojkašice i basketaši.

Ima država koje se izdvajaju i koje najviše nagrađuju svoje olimpijce za osvojene medalje, bilo da je reč o zlatu, srebru ili bronzi. Potencijalni pobednici iz Singapura imaju ozbiljnu "pretnju" iz još nekoliko zemalja, a to su Kazahstan, Malezija i Italija, Mađarska, Indija, Brazil i Japan, i naposletku SAD.

Olimpijci iz ove azijske države imaju šansu da osvoje čak 737.000 dolara u kešu, ako osvoje zlato ove godine. Dakle, država ih za taj uspeh izvanredno nagrađuje. Sportisti koji osvoje srebro nose kući 369.000 dolara, a oni koji ponesu bronzu - 184.000 dolara.

U Kazahstanu, jednoj od najbogatijih zemalja Centralne Azije, takođe imaju "sluha" za svoje olimpijce. Za osvojeno zlato olimpijac dobija 250.000 dolara, a za srebro, odnosno bronzu - 150.000 ili 75.000 dolara. Opširnije u našem posebnom tekstu.

Osvojena medalja inače ima i svoju cenu. Neki bivši olimpijci pribegli su prodaji svojih medalja zbog finansijskih poteškoća ili zarad prikupljanja novca koji bi kasnije dali u dobrotvorne svrhe.

Na primer, srebrna medalja iz streljaštva, sa Olimpijskih igara u Parizu (1900 Summer Olympics), gde je učestvovalo 997 sportista - prodata je za 1.283 dolara. Manifestacija se održavala od 14. maja 1900. do 28. oktobra iste godine, a na njoj je učestvovalo 975 muškaraca i samo 22 žene.

Osim porekla, imena i istorije stanje predmeta takođe igra važnu ulogu u njihovoj ceni.

Na primer, da li imaju svoju originalnu traku, da li su došli sa koferom... Nisu na svim olimpijskim medaljama ugravirani nazivi sporta za koji su dobijene, za šta aukcionari kažu da im može smanjiti vrednost.

U Tokiju, recimo, zlatne medalje koje su osvojili sportisti pretežno sadrže više srebra nego zlata; ono čini oko 6 grama od ukupne težine od 556 grama, prema Međunarodnom olimpijskom komitetu.

(Telegraf Biznis)