Švajcarci daju milione franaka za ideje građana Srbije: Otkrivamo kako da ih uzmete
Vaša opština je dužna da vas uključi u odlučivanje za šta će se trošiti novac iz dela budžeta
Već tri godine opštine u Srbiji imaju zakonsku obavezu da uključe građane u odluke kako će se trošiti sredstva iz investicionog dela budžeta koji uglavnom dolazi od poreza na imovinu.
Do sada, naše opštine imale su podršku švajcarskog programa "Reforma poreza na imovinu", a kako saznajemo, taj program će se nastaviti. Sada i sa više sredstava.
- Švajcarski program "Reforma poreza na imovinu" počinje novu fazu koja je ovog puta vredna pet miliona franaka. Jedna od najvažnijih komponenti biće i rad sa opštinama u Srbiji na što boljem uključivanju građana u proces donošenja odluka koje se tiču trošenja novca iz investicionog dela budžeta. Plan je da se u toj komponenti radi sa 45 opština, i do kraja godine bi trebalo da budu i izabrane - kaže za Telegraf Biznis dr. Branislav Milić, stručnjak na dotičnom programu.
Teme za vas
Švajcarci nam poklanjaju hiljade franaka, a opštine se ne odazivaju: Koje projekti građani žele?
Teme na kojima će se raditi zavisiće od opštine, ali plan je da se sa jednim brojem radi na tome kako da unaprede javne rasprave, zatim radiće se i na tome kako da se unapredi sam proces izveštavanja.
- Odnosno kada građani predlože šta oni misle da je u njihovim opštinama najpotrebnije, šta se sa tom informacijom dalje dešava i uopšte kako teče čitav proces odlučivanja. Na kraju ove faze sve opštine bi trebalo da imaju potpuno standardizovane procese odlučivanja o predlozima građana. Takođe, kao i u ovoj prethodnoj fazi, vlada Švajcarske, kroz naš program, će delimično i finansirati konkretne predloge koje građani dostave - kaže naš sagovornik.
A sa čim su se suočavali na terenu? Kako je pokazalo istraživanje je rađeno za potrebe švajcarskog programa, postoji spremnost građana za angažovanje u budžetskim procesima, ali ona nije dovoljno iskorišćena.
Raniji, primeri dobrog korišćenja ove prilike bili su Užice i Trstenik. One su zapravo bile prve dve opštine u Srbiji kojima je Vlada Švajcarske, uplatila novac za projekte koje su predložili njihovi građani.
Novo istraživanje koje je sprovedeno pokazuje da građani neretko mešaju pojedine oblike participacije i da veliki broj njih nema pouzdana saznanja o tome da li su lokalne samouprave dale priliku građanima da se izjasne o budžetu ili da daju sopstvene predloge.
Istaživanje je pokazalo da postoji veliki potencijal za uključivanje građana u procese koji se odnose na pripremu i realizaciju budžeta, ali da on ni izbliza nije dovoljno iskorišćen, čak ni u dvadeset opština u kojima su vršeni razni vidovi konsultacija u prethodnom periodu.
Nalazi u vezi sa interesovanjem građana za budžet ukazuju da postoji snažna potreba da lokalne samouprave uvere građane u to da i oni u budžetu nešto mogu da promene. Projekti koji se realizuju u komšiluku bi mogli da budu prava prilika za to.
S druge strane, i bez ubeđivanja skeptika, postoji velika baza građana koji su već zainteresovani (makar načelno) i kojima treba pružiti priliku da tu svoju zainteresovanost demonstriraju i u praksi, time što bi se uključili u participativne procese.
Tek svaki šesti ispitanik svedoči o tome da je njegova opština u protekle dve godine konsultovala građane o budžetu, a jedna petina ostavlja takvu mogućnost, ali o tome nema saznanja.
Neki od predloga koje su građani ranije davali a koji su se ticali trošenja sredstava iz ovog programa, bili su uređenje javnih površina za najmlađe, rekonstrukciju i uređenje sportskih terena, postavljanje sadržaja za rekreaciju i sport, staza za šetanje, izletišta, mesta za odmor, postavljanje pešačko-zaštitnih ograda, kako u seoskim tako i u gradskoj sredini. Uređenje trotoara i platoa...
U Srbiji inače ima 44 opštine koje spadaju rang manje razvijenih i njihovi glavni problemi su infrastrukturni i nedostatak kadrova i projektnih rešenja. One koje su razvijenije zbog korone su imale slabije naplate prvenstveno poreza na zarade, ostalih poreza, taksa i naknada. Lokalni prihodi su se smanjili i za trećinu. Zbog toga je jasan značaj programa poput ovog.
Video: Telegraf u vinskom klubu u kom se čuva vino staro 70 godina. Ulazi se samo na lozinku
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Mali: Sa 600 milijardi dinara na računu Srbija likvidna i stabilna
Beč u velikom problemu: Budžetu nedostaje 214 miliona evra
U prvih osam meseci u Srbiji ostvaren suficit u budžetu od 15,3 milijarde dinara
Austrija će prekršiti pravila Evropske unije, za sve krive poplave i slabiji ekonomski rezultat
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ako dobijete poštom kovertu sa novcem, nije prevara, vaš je: U državi gde radi dosta Srba poslali 400.000 evra građanima, a razlog neverovatan
Bankrotirao poznati lanac nameštaja, nekada omiljen među Srbima
Sve što nacrtate, Jagodinac napravi za 350 evra po kvadratu! Tipske kuće ne dolaze u obzir, a najmanju su tražili od 12 kvadrata
Vuk
Raniji, primeri dobrog korišćenja ove prilike bili su Užice i Trstenik. One su zapravo bile prve dve opštine u Srbiji kojima je Vlada Švajcarske, uplatila novac za projekte koje su predložili njihovi građani.Koliko smo jadna i tuzna zemlja.
Podelite komentar