Kako firma iz Srbije da pošalje svog inženjera bez papira u Moldaviju? Sve cake CEFTA sporazuma

Foto: Shutterstock

Zeleni korodori uspeli su da se probiju na sve prelaze u regionu, pa ciljaju i Grčku. Osim toga, AEO status omogućava lakše carinjenje robe, dok odluka o olakšavanju elektronske trgovine preduzećima pruža set pravila za sedam tržišta. Na svemu tome radila je CEFTA, a strane su, podsetimo, postigle značajne pomake u svetlu odluke o razvoju Zajedničkog regionalnog tržišta, dogovorenog u novembru prošle godine u Sofiji.

Ove godine, napravljen je i Open Balkan, ali su se pojavile i nove situacije na tržištu koje je potrebno rešavati "u hodu".

Šta je sve to na čemu CEFTA trenutno radi, i koji su konkretni rezultati u intervju za Telegraf Biznis govori direktor CEFTA Sekretarijata Emir Đikić.

Inače, dotični sporazum je značajno unapredio trgovinsku saradnju u regionu, prema istraživanju ona je za 100 posto veća nego što bi bila bez ovog sporazuma.

• Govori se o proširenju Zelenih koridora na sve prelaze u regionu, računajući i pružne prelaze. Kakav vi efekat očekujete?

- Zeleni koridori su prvenstveno uspostavljeni kako bi se sprečila nestašica osnovne robe i medicinske opreme i ublažili poremećaji u transportu i trgovini robom uzrokovani brojnim merama predostrožnosti koje su preduzete početkom pandemije. Inicijativa se pokazala izuzetno efikasnom, utičući na smanjenje vremena čekanja na prelazima, smanjenje troškova i racionalizovanje kontrola.

Imajući u vidu sve koristi koje je doneo, koncept je, u maju ove godine, proširen na sve putne prelaze u regionu, i na tri železnička prelaza.

U toku godine planiramo da pilotiramo sličan koncept sa Grčkom i Italijom, koji bi ubrzao povezivanje Zapadnog Balkana i EU.

S obzirom da pandemija još uvek traje, fokus je i dalje na nesmetanom protoku medicinskih sredstava, ali plan je iskoristiti koncept i za olakšavanje trgovine uopšte, npr. primeniti isti princip na kvarljivu robu, voće i povrće, žive životinje i ekonomske subjekte od poverenja (AEO).

• Kako su se do sada koristili Zeleni koridori, ko je iskoristio tu mogućnost, u kojim procentima?

- Statistika pokazuje da približno 80% kamiona koristi Zelene koridore, a 20% onih koji ih koriste prevoze robu prioritetne namene i ostvaruju benefite od ubrzanog prolaska. U devet meseci primene u 2020. godini, oko 500.000 kamiona je iskoristilo ovu inicijativu, koja je značajno uticala na smanjivanje vremena čekanja na prelazima.

Trenutno, na mesečnom nivou, u proseku oko 61.000 kamiona koristi zelene prelaze, a oko 13.000 prioritetni prelazak.

Ovi podaci ukazuju na veliki potencijal koji ovaj koncept nudi, i mi verujemo da ce biti proširen ne samo na prelaze sa EU, već i u kontekstu proširenja liste roba sa prioritetnim prelaskom.

• Nedavno je najavljeno da će Zeleni koridori biti prošireni i na Grčku. Kakav to potencijal ima, i šta očekujete od tog tranzita?

- U svetlu ekonomske važnosti Evropske unije za region, na koju odlazi oko dve trećine trgovine, CEFTA Strane izrazile su snažan interes da Zelene koridore tj . trake prošire na granične prelaze sa susednim državama članicama na osnovu zaključaka Samita u Sofiji održanog u novembru prošle godine.

Ova inicijativa će imati koristi i za EU i za CEFTA Strane smanjenjem gužvi na prelazima, jer prosečno vreme čekanja kamiona na nekim graničnim prelazima je veće od dva sata.

Konkretno, prema podacima iz 2020. godine, zahvaljujući Zelenim koridorima prosečno vreme čekanja na CEFTA graničnim prelazima bilo je 75 minuta, dok je na CEFTA/EU prelazima bilo skoro duplo duže – 144 minuta.

Ovo je svojevrsna vežba za EU/Emil Đilkić/CEFTA

• Šta će validacija AEO programa za Severnu Makedoniju, Srbiju i Moldaviju da donese? Kakav je trenutni status kada je carina u pitanju, a šta može da se promeni?

- AEO status (Authorised Economic Operator) je međunarodno prepoznata svojevrsna oznaka kvaliteta, koju carinski organi dodjeljuju biznisima nakon što ispune niz propisanih kriterijuma, prepoznajući ih tako kao privrednike od poverenja.

Koncept čini trgovinu sigurnijom, bržom i efikasnijom, smanjujući troškove i vreme provedeno na graničnim prelazima i osiguravajući da proizvodi i usluge brže stignu do potrošača.

Međusobno priznavanje AEO programa u CEFTA-i je trenutno jedan od ključnih prioriteta na kojem radimo. Do sada su tri CEFTA strane – Srbija, Severna Makedonija i Moldavija, podnele zahtev za otpočinjanje procesa ocene usaglašenosti njihovih programa.

Prednosti koje AEO status donosi su višestruke – od pojednostavljenja i ubrzanja carinskih postupaka, što vodi smanjenju troškova privrednim subjektima i carinskom organu, pa sve do pozitivnog uticaja na stabilnije poslovanje kompanija, tehnološka ulaganja, dobrovoljno pridržavanje bezbednosnih propisa i podizanje standarda kvaliteta robe.

Sve ovo donosi benefite i za krajnje korisnike, građane.

Intenzivno radimo na tome da ove godine taj proces bude okončan i da privrednici, nosioci AEO statusa iz tri pomenute strane, mogu ostvarivati benefite i na preostalim CEFTA tržištima.

• Šta podrazumeva odluka o olakšavanju elektronske trgovine? Šta sve mala i srednja preduzeća mogu da očekuju? Možete da nam opišete pravilo koje će se naći na listi?

- Naš posao je da pojedinačna CEFTA tržišta povežemo u zajedničko regionalno tržište koje funkcioniše po evropskim pravilima, čime smanjujemo troškove poslovanja u regionu. To znaci da ce u regionu postojati jedan set evropskih pravila, pa firme koje rade na više tržišta neće morati da prilagođavaju svoje usluge zbog toga.

Foto: Shutterstock

Tipičan primer za to jesu pravila za povraćaj proizvoda kupljenih preko interneta. Sličan efekat ima i princip regionalnog tržišta, koji obezbeđuje da se određena domaća pravila priznaju i na ostalim CEFTA tržištima.

CEFTA trziste elektronske trgovine je danas procenjeno na nekih milijardu evra. Ideja je da ovo podstakne kompanije da ulažu u sredstva i ljude potrebne za digitalizaciju poslovanja i pripreme se za šanse koje pruža veliko evropsko digitalno tržište.

Omogućiti kompanijama regionalnu elektronsku trgovinu, znači podstaći ih da investiraju u digitalnu transformaciju koja će im omogućiti da dođu do potrošača u regionu, a sutra i do potrošača širom Evrope i sveta.

Pravimo i nove izvoznike, jer za male firme koje nemaju dovoljno resursa za agente i sajmove, internet trgovina može biti jedini način da se osvoje strana tržišta.

• CEFTA predstavlja integrisano tržište od 20 miliona ljudi, a OPEN Balkan je region koji je definisan pre nekoliko nedelja i koji obuhvata tri zemlje. Da li možete da nam napravite paralelu i prokomentarišete šta to znači za međusobnu saradnju?

- CEFTA jeste jedini trgovinski sporazum na Zapadnom Balkanu. Kao takva ona daje pravni okvir za regionalnu trgovinsku politiku i predviđena je da pripremi region za integraciju u Evropsku uniju.

EU, kroz sporazume o stabilizaciji i pridruživanju, kao i Berlinski proces, kroz Regionalni ekonomski prostor a sada i Zajedničko regionalno tržište, jasno prepoznaju CEFTA-u kao temelj ekonomske integracije regiona.

Svi oblici regionalne saradnje koje Strane pokrenu, uključujući i OPEN Balkan, ukoliko su u skladu sa pravilima CEFTA-e, mogu doprineti jačanju odnosa u regionu.

• Bilo je pokušaja da se u prethodnom periodu zloupotrebe neke odredbe CEFTA sporazuma, pa se dešavalo da se na primer, prepakuju poljoprivredni proizvodi, poput paradajza. Da li ste vi upoznati sa tim, i koje mehanizme CEFTA ima kako bi sprečila slične incidente?

- O konkretnom problemu sam upoznat iz sredstava javnog informisanja. Ne mogu reći da sam iznenađen incidentima ovakvog tipa, a na svakoj CEFTA Strani je odgovornost kad je u pitanju njihovo procesuiranje. Dakle, odgovarajuće službe CEFTA strana su odgovorne da spreče da proizvodi koji nisu iz regiona budu plasirani na tržištu po preferncijalnim uslovima dogovorenim sporazumom.

Predmet aktivnosti CEFTA i Zajedničkog Komiteta, kao jedinog telo koje donosi odluke, su problemi u trgovini između strana te s tim u vezi postoji odgovarajuća procedura.

Koristim ovu priliku da napomenem da su strane prepoznale manjkavosti postojeće procedure rešavanja trgovinskih sporova, te trenutno radimo na unapređenju istih kroz pregovore o tzv. dodatnom protokolu 7.

• CEFTA radi na odlukama o priznavanju kvalifikacija za inženjere i ukidanju radnih dozvola za fizička lica koja privremeno borave na drugim CEFTA tržištima iz poslovnih razloga. Dokle se stiglo sa tim, šta to znači sa radnike iz Srbije?

- Odluke o priznavanju kvalifikacija za inženjere i odluka o ukidanju radnih dozvola za fizička lica koja privremeno borave na drugim CEFTA tržištima iz poslovnih razloga su skoro dogovorene, a trebalo bi da ih usvojimo do kraja godine.

Kada budu primenjene one će omogućavati da građevinska firma iz Srbije može da pošalje svog inženjera negde u regionu, sa mnogo manje birokratije nego danas, i to po dva osnova.

Prvi je vezan licencu, odnosno priznavanje njegovih kvalifikacija za pružanje inženjerskih usluga. To bi trebalo da bude brže i jednostavnije nego danas. A drugi se odnosi na radne dozvole, koje su najčešće potrebe da bi neki ekspert boravio i pružao svoju uslugu klijentu u regionu.

• Jedna od velikih tema su i licence za putničke agencije i turoperatere. Da li ste upoznati šta bi trebalo one da promene?

- Glavni cilj naših trenutnih napora u ovoj oblasti jeste da omogućimo jednostavnije prekogranično poslovanje u ovom sektoru, bilo direktno ili preko podružnica.

Da bi to postigli razmatramo načine kako da se obezbedi u regionu priznavanje licenci koje su izdate u jednoj CEFTA strani.

Danas znamo da je da bi firma pokrila svih sedam CEFTA tržišta potrebno je svuda da registruje podružnicu i skoro svaka od tih podružnica mora da ima svoju licencu.

Foto: Pixabay

U slučaju putničkih agencija i tur operatera nismo jošs blizu rešenja, ali smo dogovorili da bude po EU modelu. Evropska pravila u ovoj oblasti predviđaju značajne olakšice u oba slučaja: kada firma direktno pruža usluge klijentu sa drugog tržišta ili preko svoje podružnice na lokalnom tržištu.

• Kako najbrže kompanije sa domaćeg tržišta mogu do jednostavnije procedure i uštede resursa, ali i novca? Šta ih savetujete kada vam se obrate sa takvim upitima?

- Moram da priznam da nam se kompanije retko obraćaju sa upitima o povlasticama koje imaju zbog CEFTA sporazuma. Neretko, one i ne znaju da iza toga stoji CEFTA. I ne moraju da znaju. One nam se često obraćaju sa pitanjima kada će određeni problemi biti rešeni ili određene barijere otklonjene.

A to je upravo ono što CEFTA radi. U prvoj fazi, fokus je bio na ukidanju carina i kvota.

Danas, kada su ovi troškovi ukinuti, cilj je pomeren na stvaranje uslove da dokumenta izdata u jednoj strani vaze za 7 CEFTA tržišta. Ovo je princip priznavanja dokumenata koji se primenjuje na različite sertifikate, licence, dozvola i sl.

Direktna posledica jesu niži troškovi, kraće procedure i manje birokratije. Primere primene ovog principa smo praktično već pomenuli u ovom intervjuu i oni idu od priznavanja statusa ovlašćenog privrednog subjekta, preko kvalifikacije za inženjere do radnih dozvola. A to je tek početak.

U izboru dokumenata koje stavljamo u fokus, blisko sarađujemo sa privredom, odnosno sa njenim najvećim regionalnim predstavnikom – Komorskim investicionim forumom. Privreda je nas krajnji korisnik. Mi se, zato, uvek trudimo da svi naši rezultati postanu merljivi benefiti za kompanije i građane na terenu.

U te koristi, ubrajamo i direktne uštede u novcu, vremenu i ljudskim resursima, ali i iskustvo i trening za evropsko tržište koje nam je svima ambicija i cilj. Sve naše mere i programi su pravljeni po uzoru na evropske, pa je CEFTA svojevrsna vežba i priprema za Evropsku uniju.

(Telegraf Biznis)