Sedam ključnih dana za Norvešku: Da li će napustiti industriju koja im je donela novčano blagostanje

Foto: Unsplash

Iako su dve najveće stranke, Laburisti i Konzervativci, čvrsto iza naftne industrije, raste podrška strankama koje traže definisanje roka napuštanja vađenja nafte.

Teme za vas

Na predstojećim parlamentarnim izborima Norvežani neće samo izabrati novu vladu, već i odlučiti hoće li zemlja da nastavi s vađenjem nafte, što je tu zemlju učinilo jednom od najbogatijih na svetu, piše Poslovni dnevnik.

Kako piše Fajnenšl tajms, prošlomesečni izveštaj UN-ovog Međuvladinog panela o klimatskim promenama koji je upozorio kako će i uz drastično smanjenje emisija ugljen dioksida globalna temperatura rasti za 1,5 stepeni Celzijusa dala je norveškim biračima materijal za promišljanje.

Naime, UN-ov izveštaj navelo je Norvešku na propitivanje velike protivrečnosti koja leži u središtu njene privrede. Ta skandinavska država veliki je zagovornik ekoloških rešenja, poput korišćenja električnih automobila - 70 odsto novih automobila prodatih u avgustu su na struju - kao i skladištenja ugljen dioksida.

Protivečnost na ispitu

Međutim, Norveška je i najveći proizvođač nafte u zapadnoj Evropi, a prihodi od ugljovodonika decenijama se akumuliraju u državnom penzionom fondu koji je s imovinom od 1,3 milijarde dolara najveći na svetu. Ta će protivrečnost na izborima ove nedelje biti na velikom ispitu.

Naime, Zeleni dobijaju sve više biračke podrške, a ta stranka je najavila da će ući u vladu samo ako Norveška odmah prestane s eksploatacijom nafte i plina. Štaviše, broj članova Zelenih skočio je za trećinu u samo nekoliko nedelja. I druge dve velike stranke kojima je klima visoko na lestvici političkih prioriteta, socijalisti i liberali, takođe rastu u anketama.

- Norveškoj se dogodila promena percepcije kada je izašao UN-ov izveštaj. Ovo je sada 7 najvažnijih dana u norveškoj istoriji - ističe Kris Rokan Iversen, zamenica predsednika Zelenih.

S tim se slaže i Espen Bart Eide, član Laburističke stranke levog centra, zadužen za energetsku politiku.

- Ovo su čisto "klimatski izbori", i sve više ljudi tako misli - kaže Bart Eide.

Laburisti i Konzervativna stranka sadašnje premijerke Erne Solberg dve su najveće političke snage u Norveškoj.

Ipak, obe stranke čvrsto stoje iza naftne industrije koja neposredno zapošljava 160.000 ljudi, odnosno šest odsto ukupne radne snage. Laburisti trenutno vode u anketama sa 23 odsto podrške, dok Konzervativci dobijaju 20 odsto. Socijalisti uživaju 10 odsto, a liberali i Zeleni po 5 odsto. Espen Bart Eide ističe kako Laburisti neće ulaziti u koaliciju sa strankama koje zahtevaju prestanak vađenja nafte.

Međutim, dva najpoželjnija koalicijska partnera, stranka centra i socijalisti, imaju dijametralno suprotne stavove o najvećoj norveškoj privrednoj grani. Pitanje vađenja nafte tako bi moglo da se pretvori u prvorazredno političko pitanje pri formiranju vlade.

Ne na štetu privrede

Tina Bru, ministarka za naftu i energetiku iz redova Konzervativaca snažno se protivi prestanku vađenja nafte ili defisanju roka napuštanja nafte i plina.

- Pripremamo se za budućnost u kojoj će biti manja potražnja za naftom i plinom, gradimo nove zelene industrije, ali nećemo to učiniti na štetu privrede, uništavanjem radnih mesta i demontiranjem industrije - izjavila je Bru.

Norveška proizvodnja nafte poslednjih godina raste nakon otkrića divovskog nalazišta Johan Svedrup u Severnom moru. Ranije je ukupna proizvodnja iznosila 226,5 miliona barela, šest odsto više nego godinu ranije. Ipak, od 2025. proizvodnja će opadati.

Ekonomisti veruju da će napuštanje nafte za Norvešku biti skupo, ali i neizbežno.

- Možemo li da priuštimo napuštanje nafte? To će biti ekstremno skupo. Ipak, možemo li da priuštimo da ne napustimo naftu? Ne, ne možemo. Teško je reći da je nečinjenje najbolja opcija, ali moramo pronaći dobru ravnotežu - kaže Hilde Bjornland, profesorica ekonomije na BI poslovnoj školi.

Kris Rokan Iversen tvrdi da, ako Norveška ubrzo ne prestane s vađenjem nafte, to će se negativno odraziti kako na klimu, tako i na čuvenu državu blagostanja.

- Usred klimatske i kovid krize, zaključali smo se još više u naftu i plin - kaže Iversen.

(Telegraf.rs)