Naftaši spremili predloge državi za izmenu akciza: "Srbija je zrela za preispitivanje te politike"

Foto: Pixabay

Udruženje naftnih kompanija Srbije pripremilo je nekoliko mogućnosti za izmenu akcizne politike, kako bi se, kako kažu, pre svega rasteretila privreda, ali i iskoristili raspoloživi potencijali za povećanje prometa goriva.

Srbija je davno zrela za preispitivanje politike akciznog oporezivanja energenata, kažu u UNKS, koje je nedavno predstavio svoje predloge Ministarstvu finansija.

"Na čitavu stvar ne gledamo jednostrano, tako da ćemo predložiti izmene koje će srednjoročno i dugoročno doprineti rastu budžetskih prihoda", kaže generalni sekretar UNKS - a Tomislav Mićović za portal Energija Balkana.

Sa poskupljenjem nafte i naftnih derivata na pumpama građani, ali i privreda, imaju povećani trošak za gorivo.

Činjenica je da u u ceni naftnih derivata 50, pa i više procenata čine državna zahvatanja: porez, akciza i razne takste.

Sa poskupljenjem goriva i ovaj prihod države kroz cenu derivata se povećava. Skuplje gorivo, međutim, odvraća neke kupce od kupovine, oni smanjuju potrošnju, pa su na gubitku i naftne kompanije i država.

U svim ovim dažbinama nekako "bodu oči" akcize na naftne derivate. U nekim državama, Crnoj Gori, na primer, najavljuje se izmena akcizne politike. Zanimljivo je, inače, da smanjenje akciza traže političari, a ne potrošači.

Mićović kaže da prihodi od akciza imaju različit udeo u ukupnim fiskalnim prihodima od zemlje do zemlje.

"Ali, svima predstavljaju relativno siguran i lako naplativ prihod. Međutim, kada se fiskalna opterećenja suviše povećaju mogu po nekom drugom osnovu da dovedu do pada prihoda u državnoj kasi. Posmatrano sa tog aspekta, Srbija je davno zrela za preispitivanje politike akciznog oporezivanja energenata", navodi Mićović.

Foto: Printscreen/UNKS

Objašnjava da UNKS prvobitni predlog izmene politike akciznog oporezivanja energenata dopunjavamo u skladu sa zaključcima sa sastanka u Ministarstvu finansija. Ističe da bi trebalo da prestanemo da politiku akciznog oporezivanja energenata posmatramo isključivo kao instrument za povećanje budžetskih prihoda.

Zbog toga bi, dodaje, u eventualnu reviziju akcizne politike morali da se uključe i drugi resori, pre svega, energetike, zaštite životne sredini i saobraćaja.

Na pitanje gde je Srbija sada po pitanju naplate akciza na naftne derivate u odnosu na druge, Mićović kaže:

"Ako se poredimo sa drugima, ima smisla porediti se sa zemljama koje imaju i uporediv BDP po glavi stanovnika sa Srbijom. A to su upravo zemlje u našem neposrednom okruženju. Kada je u pitanju dizel, gorivo koje pokreće ekonomiju, imamo najveće ukupne dažbine od svih zemalja u regionu. Po visini dažbina na tečni naftni gas smo prvi u Evropi. Jedino su dažbine ne benzin nešto ispod evropskog proseka i na trećem su mestu u odnosu na zemlje u okruženju".

Napomenuo je da namerno koristi reč dažbine jer, za razliku od većine zemalja, u kojima su akciza i PDV jedine dve fiskalne stavke, u Srbiji pored njih proizvođači i uvoznici pre stavljanja goriva na tržište moraju da plate i i više naknada: za formiranje obaveznih rezervi, za unapređenje energetske efikasnosti, za markiranje derivata nafte i za monitoring kvaliteta.

(Telegraf Biznis)