"Banke potcenjuju rizik od inflacije": Najjača evropska sila 28 godina nije imala takav rast cena

Inflacija u evrozoni ubrzala je rast u septembru na 3,4 posto međugodišnje, sa 3,0 procenta u avgustu, dostižuci najviši nivo u poslednjih 13 godina, pokazuju današnji podaci evropske statističke agencije, Evrostat.

Rast potrošačkih cena u 19-članom monetarnom bloku je u najvećoj meri rezultat naglog poskupljenja energije, usled zaokreta cena nafte od oštrog pada tokom pandemije kovid-19, ali i posledica uskih grla u proizvodnji i transpostu zbog kojih su cene trajnih proizvoda povećane za 2,3 posto u odnosu na avgust.

Teme za vas

Zbog uzleta cena prirodnog gasa i uskih grla koja pogađaju sve, od proizvodnje automobila do proizvodnje računara, inflacija u ervozoni bi mogla do kraja godine da dostigne i 4,0 procenta, što je dvostruko više od cilja Evropske centralne banke (ECB), uoči relativno brzog pada početkom 2022. godine, koji banka očekuje.

Za sada, ECB ostaje pri svom narativu da će ovaj nalet inflacije brzo proći i da će rast cena nakon toga ostati ispod cilja u godinama koje dolaze, prenosi Rojters. Ipak, predsednica ECB Kristin Lagard je ove sedmice izrazila oprezniji stav, ukazavši na povećan rizik od inflacije, iako je pozvala na strpljenje i upozorila da se ne reaguje preterano.

Tržišni ekonomisti u međuvremenu menjaju svoje viđenje situacije, tvrdeći da centralne banke možda potcenjuju rizik od inflacije.

- Mislimo da su velike šanse da ova inflacija bude manje prolaznog karaktera nego što to sugerišu sve centralne banke, uključujući ECB - kaže ekonomista u BNP Pariba, Luiđi Speranza.

Dodaje da bi zaposleni mogli da počnu da zahtevaju veće plate od poslodavaca i da bi korporacije mogle da im izađu u susret tako što će svoje veće troškove preneti na finalne cene.

Foto: Tanjug/AP

Takođe, aktuelna vest je da je inflacija u Nemačkoj porasla 4,1 posto na godišnjem nivou, objavio je Federalni zavod za statistiku, Destatis, što je njen najviši nivo u poslednjih skoro 28 godina.

Veća stopa inflacije od septembarske je poslednji put zabeležena u decembru 1993. godine, kada je iznosila 4,3 procenta. Rast potrošačkih cena u najvećoj evropskoj ekonomiji iznosio je u avgustu 3,9 odsto.

(Telegraf Biznis)