Kako su Vladimir i Nikola napravili 80 kvadrata Jugoslavije u centru Kine: Otkrivaju nam šta je YUGO GRILL

Foto: Facebook/YUGO GRILL

Naših ima "preko" gotovo na svim stranama sveta, i nije neobično da se požele mirisa i ukusa iz Srbije. Često, okupe se i govore o nostalgiji, ali ima i onih koji nešto konkretnije rade da bi parče ovog neba preneli u novo, svoje.

Tako je jedna ekipa napravila 80 kvadrata Jugoslavije u centru Kine.

Vladimir Milošević iz Infinity Films Shanghai priča za Telegraf Biznis kako su napravili YUGO grill i preko noći postali popularni, ali i kako je to osnovati biznis u dalekoj zemlji gde važe neki drugi zakoni.

Naš sagovornik kaže da im je bilo potrebno četiri meseca da naprave "pljeku", onu koja podseća na pljeskavicu koju su jeli u Srbiji. Tada su otvorili mali kiosk u Šangaju sa pljeskavicama i ćevapima.

Već na dan otvaranja im je bilo 150 ljudi, iako su oni računali najviše tridesetak. Oni koji im dolaze u restoran vole da kažu da je priča o YUGU, priča o ljudima i restoranu koji je napravio klopu iz ljubavi. Veruju da je to recept za uspešnost.

A da li su verovali u ovakav ishod, Vladimir kaže:

- Nismo očekivali nikakav uspeh. Priča je krenula iz želje za našom hranom koje u Kini nema. Želeli smo da imamo mesto u kojem ćemo moći da se nađemo, popričamo i pojedemo pljeskavicu i možda ali možda, popijemo rakiju jer je nju nemoguće naći u Kini. Kako smo krenuli da radimo, tek tada smo shvatili da ne samo da naši ljudi dolaze i uživaju, već i Kinezi i drugi stranci. Kina je poslednje dve godine zatvorena za putovanja, i veoma je teško ući i izaći, tako da je ovo bio momenat da ugostimo sve ljubitelje "not a burger" kako govorimo ljudima za pljeskavicu.

Stranci misle da je to burger ali u meniju nam piše "not a burger"/ pljeskavica. To je zato što svako kad dobije pljeskavicu proba i kaže: "This is not a burger, this is something more than a burger!" - priča nam Milošević.

Najprodavanija im je "gurmanska pljeskavica" ili "gourmet burger" kao i "ćevapi".

- Kada čuju da je kačkavalj i dimljena slanina u mesu, koje se na roštilju na uglju topi i pušta sir i miris dimljene slanine unutar mesa, oni "odlepe". A i mi iskreno. To je i moje omiljeno jelo. Sada imamo i svinjski vrat na žaru kao i džigericu, koje ljudi obožavaju. Šopska salata, pohovan kačkavalj, kobasica, piletina na žaru, šiš ćevap... Ali Gurmanska je broj jedan na listi - napominje naš sagovornik.

• Kakve su vam cene?

-  Naša pljeskavica je New Zealand grass Fed beef 1st class. Meso koje nabavljamo je najbolje koje se može naći u Šangaju. 250 grama pljeskavice sa prilozima (koji su besplatni), izađe oko 500g pljeskavice za 75rmb. To je oko 1.100 dinara, što je skupo za našu zemlju ali Šangaj je veoma skup grad. Možda jedan od skupljih na svetu. Recimo da je običan burger 90-120rmb (1.400-1.700rsd) u ostalim restoranima koji imaju 250 grama ukupno sa mesom koje je 100 grama. To je duplo manja porcija od naše pljeskavice koju za razliku od njih pravimo tri dana.

Na primer, Mek Donald's big Mac meal košta 40+ rmb što je 700rsd. Dakle, veoma smo jeftini za razliku od ostalih restorana koji imaju u ponudi burgere. Svi naši zaposleni imaju solidnu platu i smatramo im članovima familije. Oni nas veoma poštuju i vole zbog toga.

• Da li planirate da širite ideju i da postane širi biznis u gradu?

- Prilaze nam ljudi koji bi želeli da investiraju kako bismo napravili još sličnih restorana u Kini, ali za sada nismo zainteresovani jer ne želimo da ovaj biznis traje isključivo zbog novca.

Trenutno smo Dr Nikola i ja uvek u "kafanici" kako volimo interno da zovemo YUGO, i uživamo da svakog ugostimo, da objasnimo šta je pljeskavica, rakija, kajmak. Mi to volimo. Volimo da dočekamo ljude, da im damo da probaju rakiju za džabe, da budemo tu da ugostimo. Zato je YUGO tako toplo i lepo mesto.

Ukoliko bismo otvorili još, a ne budemo tu u potpunosti, plašimo se da bi YUGO postao samo jedan od franšiznih restorana bez duše.

Dr Nikola je zubar i on je tu posle posla ili za vreme pauze, "pujucka" kaficu i dočekuje ljude, razgovara sa njima. Ja pored mog posla koji je video produkcija isto tako kada ne snimam reklame, tu boravim ceo dan.

Obojica to radimo iz srca i nekako smo mi to srce koje kuca u YUGO. Pored nas dvojice imamo još jednog Nikolu i Vlatka koji su naši partneri ali zbog njihovog posla (i nedavno su obojica dobili bebe) nisu toliko slobodni da budu prisutni. Ali čim deca odrastu, voleli bismo da imamo investitora da uzmemo još jedan pa se podelimo da u oba "juga" budu vlasnici koji se trude da gosti budu 100% zadovoljni.

• Koliko je teško strancu da od ideje do biznisa realizuje projekat u Šangaju?

- Kako smo sva četvorica ovde više od 6 godina, (Nikola čak 14) nama je malo lakše da vodimo posao kao stranci. Međutim, Šangaj je internacionalni grad sa mnogo stranaca koji vode svoje biznise. Priča se u glavnom na engleskom a mi pomalo govorimo i kineski, tako da nam je lakše. Takođe, imamo svoje firme već godinama i znamo kako se vodi posao, ali restoran je nešto sasvim drugačije.

Pritom imamo menadžerku restorana koja je pravi Lav. Divna i veoma sposobna Paula, koja vodi računa o legalnim stvarima kao i o našim zaposlenima, platama, nabavkama... Veoma smo srećni što imamo tim koji je kako iza bara, tako i iza kuhinje. Jerry (Kinez) je za rostiljom, Rade iz Niša je majstor za roštiljsko meso kao i za kuvana jela.

Majkl iz Kube je iza bara i ostale mlade devojke (Kineskinje) su konobarice i asistenti u kuhinji. Sama pomisao da mi stranci u ovoj zemlji hranimo 13 porodica od naše ideje, nam daje snagu i zadovoljstvo da YUGO nastavi da i dalje izvlači osmehe i zadovoljstvo ljudi koje posete nas restoran i probaju našu hranu.

Koliko je stranicu teško da otvori ovako nešto? Zavisi samo od želje i ljubavi za poslom koji želi da otvori. Sve ostalo će doći napornim radom i željom da to mesto uspe.

(Telegraf Biznis)