Projekat Tri mora uključuje i Srbiju: Otkrivamo šta je Fairway Dunav i kakvu zaradu nama donosi?

Stara priča, ali nove investicije - tako bi se mogao opisati projekat koji obuhvata i Srbiju. O projektu Tri mora tek će se govoriti jer je FAIRway Dunav ušao u drugu fazu.

Na prvom mestu, to će povećati transportni kapacitet na reci Dunav. Uključivaće radove u Austriji, Hrvatskoj i Srbiji. Još jedna od namena biće mu usklađena provedba rehabilitacije i održavanja plovnog puta reke i njenih plovnih pritoka.

Teme za vas

Šta tačno predstavlja Fairway Danube?

- FAIRway Danube je međunarodni projekat koji okuplja administracije nadležne za održavanje vodnih puteva iz podunavskih zemalja. Projekat je finansiran od strane Evropske unije kroz Instrument za povezivanje Evrope (CEF – Connecting Europe Facility).

Realizacija projekta FAIRway Danube započela je 2016. godine, a biće okončana 2022. godine. Pored projekta FAIRway Danube, postoje i projekti FAIRway Works on the Rhine-Danube Corridor i Preparing FAIRway 2 Works on the Rhine-Danube Corridor. Oba projekta su finansirana iz istog CEF programa Evropske Unije, započeti su 2020. godine i biće završeni 2024. godine - kaže za Telegraf Biznis Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za građevinarstvo, infrastrukturu i saobraćaj.

Kako nam ističe, svi ovi projekti imaju za cilj usaglašeno unapređenje plovidbenih uslova na Dunavu kroz infrastrukturne radove, opremanje administracija i uvođenje modernih digitalnih sistema za potrebe bezbedne i efikasne plovidbe.

- Republika Srbija je posmatrač na projektu Danube FAIRway i partner na projektima FAIRway Works on the Rhine-Danube Corridor i Preparing FAIRway 2 Works on the Rhine-Danube Corridor.

Kroz ove projekte sufinansiraju se radovi koje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture realizuje u okviru rekonstrukcije brodske prevodnice Đerdap II, vrši se nabavka plovila za hidrografska merenja i za obeležavanje vodnih puteva, kao i nabavka najmodernijih navigacionih bova za obeležavanje plovnog puta reke Save opremljenih AIS opremom. Takođe, vrši se hidromorfološko modelovanje zajedničkog dela Dunava između Srbije i Hrvatske kako bi se usaglasili budući infrastrukturni zahvati na uklanjanju uskih grla za plovidbu na tom delu Dunava - navodi nam on.

EU ulaže značajna sredstva da poveća transportne kapacitete na Dunavu, A u Srbiji se sprovodi se niz projekata usmerenih na unapređenje infrastrukture vodnih puteva.

Foto: Nikola Tomić

Pored prethodno navedenih, MGSI sprovodi i sledeće projekte:

1) Proširenje kapaciteta luka u Bogojevu, Prahovu i Sremskoj Mitrovici

2) Hidrotehnički i bagerski radovi na kritičnim sektorima za plovidbu na Dunavu od Bačke Palanke do Beograda

3) Uvođenje AIS AtoNa i daljinski nadzor sistema obeležavanja na Dunavu

4) Rekonstrukcija brodske prevodnice Đerdap 1

5) Hidrotehnički I+i bagerski radovi na sektoru Ušće Drine i Save

6) Uvođenje VTS i glasovnog VHF Sistema na unutrašnjim vodnim putevima

7) Uvođenje sistema hidrometeoroloških stanica na Dunavu i Savi

8) Vađenje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rada iz Dunava kod Prahova.

Projekti se finansiraju iz Finansijskog sporazuma za razvoj rečne transportne infrastrukture između Evropske investicone banke i Srbije, Zajma Svetske banke za Progeram “Integrisani razvoj koridora Save i Drine”, grantova EU i budžeta, a sprovode se na planski način.

Ranije se pisalo da je Evropska unija već obezbedila i odvojila 220 milijadi evra za sređivanje sliva Dunava i da je reč dobrom delu  plovnog puta kroz Srbiju. Da li su ova sredstva opredeljena i za projektne aktivnosti Srbije ?

- Evropska unija svojim programskim dokumentima opredeljuje određena sredstva po određenim tematskim prioritetima. Projekti poput FAIRway Danube, predstavljaju flagship projekte u domenu unutrašnjeg vodnog transporta, po svom značaju, uticaju i planiranim efektima na nivou EU.

Investicioni plan za razvoj vodnog saobraćaja, ukupne vrednosti blizu pola milijarde evra, prepoznat je kao primer najbolje prakse od strane Evropske komisije, imajući u vidu da Srbija, zajedno sa Holandijom, Belgijom i Nemačkom ulaže najveća sredstva u razvoj vodnog saobraćaja koji je najekonomičniji vid transporta za prevoz velikih količina roba, energetski najefikasniji i ekološki najprihvatljiviji vid transporta - priča nam Kovačević.

S tim u vezi, pored sredstava koje je Srbija dobila kroz IPA program, Srbiji su odobrena dodatna sredstva kroz druge EU programe, uključujući CEF i WBIF, čime je obezbeđeno blizu 90 miliona evra bespovratnih sredstava iz EU fondova za realizaciju svih projektnih aktivnosti u oblasti vodnog transporta, a koji uključuju 588 km Dunava, 210.8 km Save, 164 km Tise, kao tri međunarodna vodna puta.

#FairwayDanube is one of the official Three Seas Priority Projects.It will increase the transport capacity on the Danube River.Phase 2 of the project has just started. It will include the construction and upgrading measures of mooring places in Austria, Croatia and Serbia pic.twitter.com/56w36DONNU— Three Seas Initiative (@ThreeSeas24) October 7, 2021

Šta sve podrazumeva investicioni plan za razvoj vodnog saobraćaja i koliko on utiče na životnu sredinu

- Projekti vezani za unutrašnji vodni transport u Srbiji sprovode se koordinirano, kroz jedinstveni mehanizam planiranja, pripreme, sprovođenja i monitoringa na nivou MGSI. Tematski, ovi projekti podeljeni su u tri osnovne komponente infrastrukture - objašnjava naš sagovornik.

Prva obuhvata rečnu transportnu infrastrukturu (hidrotehnički i bagerski radovi na plovnim putevima, izgradnja i rekonstrukcija brodskih prevodnica, kao i ukljanjanje potopljene nemačke flote iz II svetskog rata).

Druga, koja obuhvata izgradnju i proširenje kapaciteta luka, i treća koja obuhvata uvođenje informacionih i komunikacionih tehnologija (AIS, AtoNs, VTS, VHF, hidrometeorološke stanice).

- Zaštita zivotne sredine predstavlja bitan deo okvira za provođenje ovih projekta, imajući u vidu stepen zaštite određenih područja i opšti značaj tematike biodiverziteta.  U tom smislu, možemo da se pohvalimo da su do sada samo hidrotehnički radovi na Dunavu u Srbiji dobili podršku kompletnog NVO sektora iz EU, imajući u vidu da su u najvećoj mogućoj meri primenjeni najviši standardi zaštite životne sredine. To je blueprint koji smo stvorili  po kome smo postali prepoznati na nivou EU i ne planiramo da menjamo put - kaže naš sagovornik.

(Telegraf Biznis)