Plan je da se uvedu 22 ključne ekonomske reforme: Poreska uprava kao prioritet

Foto: Freepik

Ministarstvo finansija objavilo je preliminarnu listu strukturnih ekonomskih reformi od 2022. do 2024. godine, koja sadrži 22 ključne reforme, među kojima je i dalja transformacija Poreske uprave.

Glavni cilj ove strukturne reforme je da Poreska uprava postane organizacija koju karakteriše moderno digitalno poslovanje, navedeno je u dokumentu. Zatim da Poreska uprava bude administracija orijentisana ka pružanju usluga poreskim obveznicima, da se usluge pružaju u skladu sa najboljim međunarodnim standardima i da postoji analiza rizika koja omogućava efikasno korišćenje raspoloživih resursa za optimizaciju prikupljanja prihoda.

Reforma podrazumeva tri komponente:

Teme za vas

Prva komponenta je integrisani informacioni sistem baziran na COTS-u, koji ukršta i proverava podatke Poreske uprave i trećih strana u cilju otkrivanja poreskih obveznika koji ne posluju u skladu sa propisima (nabavka i početak implementacije COTS se očekuje u 2022).

Druga komponenta je lični e-Portal, prilagođen svakom poreskom obvezniku, koji predstavlja modul za direktnu komunikaciju pojedinca sa Poreskom upravom.

Treća komponenta je unapređenje stručnog obrazovanja poreskih službenika na Poreskoj akademiji.

Navedena su i tri ključna izazova za konkurentnost i inkluzivni rast i povezane strukturne reforme.

Prvi izazov je povećanje zaposlenosti, posebno mladih i usklađivanje kvalifikacija sa potrebama tržišta rada, a povezane reforme su: Uspostavljanje okvira za uvođenje Garancija za mlade u Srbiji, Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada i Unapređenje ambijenta za podsticanje, podršku i praćenje cirkularnih i ekonomskih migracija.

Drugi izazov je unapređenje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije, a reforme su: unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih postupaka - ePapir; održivo i efikasno upravljanje privrednim subjektima u vlasništvu Srbije (PSRS) i razvoj domaćeg tržišta kapitala kroz uvođenje novih pravnih instituta i obezbeđivanje većeg stepena zaštite investitora.

Treći ključni izazov je efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta, a tu su reforme: razvoj energetskog tržišta uz izgradnju energetske infrastrukture i unapređenje uslova za povećanje energetske efikasnosti kroz unapređenje pravnog i institucionalnog okvira i obezbeđenje podsticaja.

(Telegraf Biznis)