• 13

Nemačka traži hiljade radnika: Evo šta sve zahtevaju od kvalifikacija, i možete li da konkurišete

Skoro 34 miliona ljudi u Nemačkoj je u regularnom radnom odnosu. To je novi rekord

  • 13
radnik, građevinac, građevina, gradilište, uradi sam, ilustracija

Foto: Tanjug/AP

Nemačkoj nedostaje stručne radne snage, ali samo 16 posto firmi zapošljava strance. Studija fondacije Bertelsman istražila je razloge.

Skoro 34 miliona ljudi u Nemačkoj je u regularnom radnom odnosu. To je novi rekord. Ali istovremeno i dalje raste broj nepopunjenih radnih mesta. Godišta s visokim natalitetom odlaze u penziju, a zbog negativnog demografskog razvoja sve je manji broj novih radnika. Sve više firmi se žali na nedostatak stručne radne snage. Za nemačku ekonomiju to je postalo jedan od najvećih poslovnih rizika.

Koliko je situacija ozbiljna, pokazuje najnovije ispitivanje javnog mnjenja koje je po narudžbini fondacije Bertelsman proveo institut Kivej. Od 7.500 ispitanih preduzetnika njih 66 posto je navelo da ne mogu pronaći dovoljno stručnih radnika. Prošle godine je njih 55 posto izjavilo da računaju s problemima u popunjavanju radnih mesta, prenosi Dojče Vele.

Iz godine u godinu sve je teže

Stanje nije isto u svim branšama, regijama, zanimanjima i kvalifikacijama. Ako se tvrtke koje imaju manjak radne snage pita što im točno nedostaje, skoro svaka druga navodi osobe sa završenim srednjoškolskim stručnim osposobljavanjem. Akademski obrazovanih nedostaje u svakom četvrtom poduzeću. S obzirom na branšu, manjak stručne radne snage posebno pogađa njegu starijih i nemoćnih i zdravstvo.

- Činjenica je: u Njemačkoj nestaje radna snaga - upozorio je u avgustu Detlef Šele, predsednik upravnog odbora Savezne agencije za rad.

- Od nege preko održavanja klimatizacije do logistike i fakultetski obrazovanih. Svuda će nedostajati stručne radne snage - rekao je Šele.

Prema njegovim podacima, Nemačka treba 400.000 doseljenika godišnje kako bi zadovoljila potrebe na tržištu rada.

Veće plate, šanse za usavršavanje i pogodovanje porodicama

Ali u praksi je do sada doseljavanje strane radne snage igralo malu ulogu. Samo 16 posto ispitanika iz Bertelsmanove studije je navelo da radnu snagu traži u inostranstvu. Većina ih posebno atraktivnim ponudama pokušava privući  domaće radnike.

Jezik je najveća prepreka

Od 1. marta 2020. u Nemačkoj je na snazi zakon koji bi trebao olakšati dolazak stručne radne snage iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Uprkos tome, mnogi preduzetnici se ustručavaju od traženja radnika u inostranstvu. Razlozi su različiti. Kao glavni razlog firmže navode strah od poteškoća u sporazumevanju i problem procene kvalifikacije radnika sa stranom potvrdom.

Slični su odgovori i onih firmi koje su već zaposlile strane radnike. To pokazuje da neke bojazni i nisu baš neopravdane, recimo što se tiče sporazumevanja sa strancima. S druge strane, birokratske prepreke su u praksi očito manji problem nego što se to na prvi pogled čini.

Prepreke su sve manje

Fondacija Bertelsman pretpostavlja da su politički napori oko doseljavanja stručne radne snage urodili plodom. Primeri su ubrzani birokratski postupci, podsticaji za učenje nemačkog jezika i bolja ponuda informacija za priznanje stranih kvalifikacija.

- Prepreke za pridobivanje strane stručne radne snage i dalje postoje, uprkos znatnim naprecima - upozorava Matijas Majer, stručnjak za migracije iz fondacije Bertelsman.

67 posto učesnika studije polazi od toga da će idućih godina imati manje stručne radne snage nego što im je potrebno.

- Manjak stručne radne snage je sve veći problem, a rešenje nije na vidiku. Mi kao društvo trebamo imati održiva rešenja kako bismo izašli na kraj s demografskim promenama i socijalno-ekološkom transformacijom - smatra Majer.

Poželjna su transnacionalna partnerstva

On ističe da je presudna dosledna primena Zakona o doseljavanju stručne radne snage. Po Majerovom mišljenju, tu spada i jednostavniji postupak priznavanja stranih potvrda i diploma.

On smatra da bi tu od pomoći mogla biti partnerstva u obrazovanju između Nemačke i drugih zemalja, koja bi mogla doprineti boljem uzajamnom razumevanju preduzetnika i potencijalnih stranih zaposlenih. Čak 57 posto ispitanih firmi ocenjuje da bi bilo korisno sklapanje više transnacionalnih sporazuma o posredovanju u zapošljavanju ili obrazovanju stručne radne snage.

Video: Zbogom pameti

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Miroslav

    Sta da vam pricam zemjaci posle 40 god u NemackojEvo ovako cemo. 80% Nacisti a srbe nevole ,Dobijes Samar uzjase te i dok ne padnes. Celi si zivot samo kedan Broj i nista vise.Ostanite u svojoj zemlji ma kako da je svoj na svome si.

    5
    3

    Podelite komentar

  • Brandenburg

    Nemačku su preplavili migranti i ljudi sa Balkana. To obara cenu radne snage. Nemci odlaze u Švajcarsku i SAD da rade, za veće plate. Ovde već buja nacionalizam,od strane mlađih Nemaca koji su ostali.Znate li da Nemac koji radi u komunalnoj službi ( čisti ulice) ima za 60-70% veću plata od naših ljudi koji to isto rade,a znate zašto- Nemačka mu plaća ,, poniženje" što radi takav posao i što ga radi sa balkancima. Shvatite jednom za svagda,nas Nemci i sad vide kao nižu rasu i to se nikad neće promeniti! Tako isto gledaju i sve balkanske i ne nemačke fakultetski obrazovane kadrove koji ovde rade.

    18
    0

    Podelite komentar

  • Svuda isto

    To je Hitler hteo a sada je uspelo da pokori pola Evrope da budemo zavisni od Nemačke na ovaj ili onaj način, i kod nas treba vodoinstalatera, varioca, komplet građevina lepe plate i ovde, ali nekako svi bi stolica, komp i tastatura kraj, ali to ne mogu svi, mora i ovo navedeno neko da radi pa zato odu kod nemaca i ne pričaju nikom šta tamo rade a malo njih radi neki posao koji je vezan za stolicu, komp i tastaturu.

    9
    4

    Podelite komentar

Google preporuke