"Svislajon Trebinje" u stečaju: Drašković ga sam tražio

Okružni privredni sud u Trebinju otvorio je stečaj u preduzeću „Swisslion“ prehrambena industrija Trebinje, koji su tražile povezane firme u vlasništvu biznismena Rodoljuba Draškovića, piše portal Capital.ba.

Pokretanje stečaja u prehrambenoj industriji tražila je „Swisslion Industrija alata“ Trebinje, koja je u većinskom vlasništvu Rodoljuba Draškovića, a njen zahtev su podržale i druge Draškovićeve kompanije. Rešenje o otvaranju stečaja sud je doneo krajem prošle nedelje.

U obrazloženju rešenja navedena su potraživanja od prehrambene industrije.

Najveći iznos potraživanja navela ja da ima kompanija „RDT Swisslion“ Trebinje i to oko 11 miliona konvertabilnih maraka. Kompanija „Takovo“ Gornji Milanovac potražuje 3,5 miliona maraka, „Swisslion“ prehrambena industrija Beograd 1,6 miliona KM, a „Prehrambena industrija“ Skoplje skoro milion KM.

Nešto manja potraživanja imaju i „Swisslion industrija alata“ Trebinje i „Grad Sunca“.

- Ova potraživanja se nisu uspela naplatiti redovnim putem, a duže od 60 dana. Stečajni dužnik, zastupan po direktoru, se izjasnio da se ne protivi otvaranju stečaja - navedeno je u obrazloženju rešenja.

Međutim, osnovanost tih potraživanja tek će proveravati stečajni upravnik.

Privremeni stečajni upravnik Borko Šupeta je u izveštaju naveo da je preduzeće platežno nesposobno, da imovina može da pokrije troškove stečaja te da dužnik nije u mogućnosti da dalje nastavi poslovanje zbog čega je predložio stečaj.

Capital.ba je ranije objavio da je pokrenut prethodni postupak za utvrđivanje uslova za otvaranje stečajnog postupka u „Swisslion“ prehrambenoj indstruji.

Prema informacijama ovog portala, Drašković je radnike ovog preduzeća prebacio na svoju firmu „RDT Swisslion“ Trebinje, u kojoj je proizvodnja nastavljena, a nakon toga podneo je zahtev za stečaj.

U prilog tome govori i podatak da „Swisslion“ u 2020. godini nije imao nijednog zaposlenog, dok je godinu ranije imao 291 radnika. S druge strane, u preduzeću „RDT Swisslion“ broj zaposlenih lani je povećan sa 176 na 454.

Prehrambena industrija je prošlu godinu, u kojoj nije imala zaposlenih, završila u minusu od 738.015 KM, dok je 2019. imala dobit od 3,1 milion KM, piše Capital.ba.

(Telegraf Biznis)