Gde je Borovo danas? Obuća koja gazi između restrukturiranja i krize

Foto: Pexels

Još jedna godina je prošla, a program restrukturiranja vukovarskog proizvođača obuće Borovo nije došao na dnevni red Vlade i skupštine. Reč je o kompleksnom i zbog područja u kojem se taj nekad veliki industrijalac nalazi, osetljivom slučaju problematične državne kompanije, koja je već prošla faze predstečajne nagodbe i finansijskog konsolidiranja.

Novi plan spašavanja proizvodnje koja još uvek zapošljava oko 600 radnika već dugo je u pripremi. Početkom prošle godine konsultantska kuća KPMG počela je pripremu programa restrukturiranja, koji je zatražio većinski vlasnik Centar za restrukturiranje i prodaju (CERP), a kako se iz godišnjeg finansijskog izveštaja Borova za 2020. saznaje, izrada se odvijala u tri faze, te je sprovedena.

Tačnije, kako je iz Uprave Borova objašnjeno, KPMG je posložio okvire programa. Prva faza obuhvatila je snimanje postojećeg stanja, druga analizu budućeg stanja i predlog mera unapređenja poslovanja, međutim, treća faza, koja je i presudna za realizaciju, tek treba da se utvrdi, odnosno, kako se nezvanično čuje, potvrditi. Ona predviđa dokapitalizaciju koju bi sprovela država, no s detaljima ne izlaze ni u Borovu, niti u CERP-u.

U izveštaju za prošlu poslovnu godinu uprava Borova navodi kako preduzeće “nije sposobno samostalno da podmiruje sve redovne dospele obaveze i samostalno održava i finansira tekuće poslovanje”. Teret su nasleđeni i novonastali problemi od dugotrajnih sudskih procesa do posledica pandemije. Jedan od detalja s popisa je i da na poziciji imovine Borovo ima nerešeno pitanje imovine u iznosu od 150 miliona kuna, od čega je značajan deo pitanje međudržavnih ugovora.

Najveća “slabost” su obveze prema Croatia osiguranju za kredit od 6,1 milion evra za koje su založene državne deonice u HT-u i Podravci, te kredit HBOR-a. Dugoročne obaveze Borova prelaze 90 miliona kuna, prenosi Poslovni dnevnik. 

Pad prihoda

Lanjski prihodi ukupno su dosegli 89,5 miliona kuna i bili su 28 odsto manji od pretpandemijske 2019. Predsednica Uprave kaže kako su lani prihodi od maloprodaje pali za 22 miliona kuna u odnosu na 2019, a upoređujući s pretpandemijskim rezultatima iz 2019, ove godine u prvih devet meseci prihodi su niži za 6 miliona kuna. Lagani porast ne zadovoljava šeficu Borova, koja za cilj postavlja nivo iz 2019, a svesna je da će oporavak od posledica korone trajati duže nego se očekivalo.

Tome se dodaje i najava koja dolazi od dobavljača o porastu cena. Tako je prema cena kože porasla prosečno za 25%, plina i energije za 40%, industrijskog benzina za više od 100%, a drugi dobavljači takođe najavljuju podizanja svojih cena do 25%, s najavom da je moguć dalji porast. Da je i pre ovih loših vesti Borovu nepodnošljivo bilo da održavaju hladan pogon govori i podatak revizora da su dospele obaveze prelazile 10,5 mil. kuna.

Iz KPMG-ovog programa restrukturiranja koji se odnosi na stanje i potrebne mere za održavanje poslovanja u petogodišnjem razdoblju predviđa se smanjenje prodajnih mesta, broja zaposlenih, promenu u samoj proizvodnji u kojoj bi kožni asortiman trebalo da smanji i poveća udeo proizvoda od gume i specijalizovane radne obuće.

Prema službenim podacima, Borovo ima 74 prodavnice, a planom restrukturiranja predviđa se trajno gašenje 10 do 15 prodajnih mesta koja su neprofitabilna, a taj proces realizovao bi se postepeno, u petogodišnjem razdoblju. Istim tempom smanjio bi se i broj zaposlenih, s tim da se o brojkama zasad ne komunicira, nego se naglašava da će taj postupak ići kroz postupan prirodni odliv odlaskom u penziju.

Iz Borova navode tek da povećanje minimalne plate na 4.687 kuna bruto za Borovo predstavlja povećanje plata na godišnjem nivou od oko četiri miliona kuna. Što se promene proizvodnje tiče, u Borovu kažu kako danas na godišnjem nivou proizvode više od 200.000 pari gumenih čizama i gumeno platnene obuće, te jednako toliko kožnog programa, a KPMG-ovim planom restrukturiranja za Borovo se predviđa fokus na smanjenje modnog programa i povećanje udela obuće specijalne namene.

Gordana Odor ističe kako je uprkos povećanju ulaznih troškova i cene rada u Borovu pripremaju nove proizvede u segmentu radno-zaštitne obuće, što je i jedna od predviđenih mera iz plana restrukturiranja.

(Telegraf Biznis)