Građani Srbije više se zadužuju, kupuju i dosta stanova: Privredi odobreno 49 milijardi dinara

Foto: Shutterstock

Ukupni domaći krediti nemonetarnom sektoru bili su na kraju septembra 2021. viši za 6,6 posto nego pre godinu dana, ubrzavši rast sa nivoa od od 6,3 procenta na kraju juna, što je rezultat povećanog obima kreditiranja, pre svega privrede.

Krediti privredi su tokom trećeg kvartala povećani za 49,1 milijardu dinara, što je najveći tromesečni prirast nakon rekordnog i neuobičajeno visokog prirasta iz prvog tromesečja 2020, prema novom izveštaju Narodne banke Srbije o trendovima u kreditnoj aktivnosti.

Banke su kreditirale pre svega velika i srednja preduzeća, pri čemu je povećano zaduživanje preduzeća iz svih delatnosti, a najviše iz prerađivačke industrije, saobraćaja i poljoprivrede. Preduzeća su pretežno koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva, čemu je doprinelo odobravanje kredita iz garantnih šema.

Tokom trećeg tromesečja, banke su ukupno odobrile 24,1 milijardu dinara kredita za obrtna sredstva uz garancije države, čime je iznos ukupno realizovanih kredita od početka primene prve garantne šeme, tj. od maja 2020, dostigao 253,1 milijardu dinara (2,15 milijardi evra).

Krediti stanovništvu su u trećem kvartalu povećani za 37,8 milijardi dinara. Pri tome, više od polovine tog prirasta odnosilo se na stambene kredite, čiji je međugodišnji rast nastavio da ubrzava, na 16,4 odsto u septembru.

Dinarizacija plasmana se zadržala u periodu jul-septembar na dosadašnjem maksimumu, dostignutom u junu, kada je učešće dinarskih kredita u ukupnim plasmanima privredi i stanovništvu iznosilo 38,6 posto, što je za 1,3 procentna poena više nego na kraju 2020.

Pri tome, nastavak povoljnih uslova finansiranja u okviru garantnih šema i dosadašnje ublažavanje monetarne politike NBS, koje je kamatne stope na nove dinarske kredite privredi približilo kamatnim stopama na evroindeksirane kredite, doprineli su bržem rastu dinarskog kreditiranja privrede i rastu stepena dinarizacije u trećem tromesečju za 0,2 procentna poena, na 23,8 procenata.

Kada je reč o kreditima stanovništvu, izražen rast stambenih kredita, koji su pretežno evroindeksirani, uticao je na to da u trećem kvartalu učešće dinarskih u ukupnim kreditima stanovništvu bude smanjeno za 0,2 procentna poena, na 55 posto.

Uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali su povoljni u posmatranom periodu. Kamatne stope su u proseku za dinarske kredite privredi i stanovništvu iznosile 3,0, odnosno 8,6 odsto, respektivno, a za evroindeksirane 2,3 i 3,2 procenta, respektivno.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dodatno je smanjeno tokom trećeg tromesečja, na 3,55 posto.

Činjenica da je ovo učešće ispod nivoa zabeleženog u mesecima pre pandemije, kada je iznosilo 4,1 posto, ukazuje na to da su mere NBS i Vlade Srbije bile pravovremene i da su sprečile veći negativan efekat po privredu i stanovništvo, a time i po finansijsku stabilnost, ističu iz centralne bake.

U odnosu na kraj 2020, nivo problematičnih kredita je smanjen za 0,2 procentna poena, dok je u odnosu na jul 2015, pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, niži za 18,8 procentnih poena, navodi se u izveštaju NBS.

(Telegraf Biznis)