Odluka o zaštiti Krunske ulice očekuje se za dva meseca: "Zna se šta može da se ruši, šta ne može"

„Sačuvajmo Krunsku ulicu od nasrtaja investitora“, to piše u otvorenom pismu koje je upućeno predsedniku, premijerki i ministarki kulture. Zašto Vlada Srbije još nije usvojila odluku o zaštiti nekada najlepše beogradske ulice? Da li je grad odradio svoj deo posla? Ko narušava ambijentalnu celinu? Na ova pitanja jutros je u „Uranku“ na televiziji K1 odgovarao gradski urbanista Marko Stojčić.

Kako je kazao, odluku o zaštiti Krunske ulice očekuje za dva meseca.

Teme za vas

- Zavod za zaštitu spomenika kulture postoji od 1960. godine. Od tada do 2017. godine zaštićeno je samo devet kulturno-istorijskih celina. Nisu se radili elaborati niti su se Ministarstvu kulture i Vladi upućivali predlozi o zaštiti. Od 2017. Zavod je agresivno krenuo u zaštitu i predlaganje novih celina – kazao je Stojčić i dodao:

– Krunska ulica još uvek nije zaštićena, ali očekujem da se to desi za dva meseca.

Kako je objasnio gradski urbanista, cilj gradskih vlasti je da Beograd izgleda što lepše ali da se očuva istorijska građa.

- U Krunskoj ulici sporna su dva objekta, ali ulica izgleda isto kao i pre sto godina. Ništa ne može da se radi i gradi bez odobrenja Zavoda za zaštitu spomenika, ali važno je znati i da ne može postojati zaštićena celina, a da se na njoj ništa ne radi i ne obnavlja – rekao je Stojčić u „Uranku“ i dodaje:

– Zna se šta se uklapa u ambijentalnu celinu i jasno se definiše šta može da se ruši, šta ne može, a šta može da se gradi. Gradski urbanista kazao je da Zavod za zaštitu spomenika predlaže Ministarstvu kulture koje celine bi trebalo da budu pod zaštitom, a da ono predlog upućuje Vladi koja to prihvata ili ne prihvata.

- Problemi na terenu nastaju kada investitor ili građanin prekorači građevinsku dozvolu, jer tada objekat ne izgleda po planu. To je jedan vid divlje gradnje – rekao je Stojčić na K1.

(Telegraf.rs)