Zašto je Novi Sad grad budućnosti?

Nove informatičke tehnologije predstavljaju osnov sveukupnog razvoja celokupnog čovečanstva. Svet se nalazi na prelasku iz industrijske u novu, kibernetičku eru, koja će odrediti dinamiku ekonomskih i kulturnih odnosa u svetu, za čitav naredni vek, a možda i duže.

Upravo zbog toga građani Novog Sada mogu se smatrati privilegovanima, jer je njihov grad danas centar razvoja sektora visokih tehnologija i to ne samo u Srbiji, već u ovom delu Evrope.

Mladi i talentovani ljudi su uvek bili snaga Srpske Atine, a njihova kreativnost u kibernetičkoj sferi omogućila je da Novi Sad dobije epitet grada budućnosti. Svakako, tu nikako ne treba zanemariti sveobuhvatnu podršku lokalne vlasti razvoju te privredne grane u Novom Sadu.

Gradonačelnik Miloš Vučević, prepoznao je važnost ovih globalnih socijalno – tehnoloških promena. Grad Novi Sad se uključio u stvaranje ambijent u kojem mladi „IT-ijevci“ mogu na najbolji način da ispolje svoju sposobnost i kreativnost.

Dovođenje stranih investitora, čiji delokrug aktivnosti je usmeren na razvoj visokih tehnologija, poput nemačke kompanije Kontinental, predstavlja samo jedan pokazatelj takve politike, dok je izgradnja Naučno tehnološkog parka, pri Fakultetu tehničkih nauka, u vrednosti od 26 miliona evra, potvrda strateškog ulaganja u budućnost Novog Sada.

Međutim, Novi Sad nije samo zbog razvijenog IT sektora zaslužio taj pomalo gord naziv grada Budućnosti.

Nije ni zbog brojnih izgrađenih fabrika, gotovo šest u prethodnih devet godina. Nije čak ni zbog oko trideset hiljada novootvorenih radnih mesta za mandata Miloša Vučevića, što svakako predstavlja istorijski poduhvat sadašnjih lokalnih vlasti. Već, zbog nečega što smo neretko spremni da potcenimo, zaboravimo ili gurnemo na marginu, a ključno je za napredak svakog grada.

To je politika podrške porodicama sa decom, odnosno, podsticaj jačanju nataliteta u našem gradu.

Svi ekonomsko – infrastrukturni uspesi od esencijalne su važnosti za grad Novi Sad. Međutim, sve „pada u vodu“ ukoliko u tim novim fabrikama nema ko da radi, u bolnicama nema ko da se leči ili novim putevima nema ko da se vozi.

Ne treba se zavaravati, grad budućnosti ne postoji bez dece.

Mladi su ti koji svojom energijom čine jedan grad dinamičnim, a njegovu zajednicu prožimaju snagom i kreativnošću. Oni su vesnici napretka i razvoja, oni su ta budućnost svakog društva, bilo na lokalnom bilo na širem planu, ne samo u Srbiji, već svuda u svetu.

Upravo je to sadašnja vlast u Republici Srbiji prepoznala kao ključno pitanje i pronatalitetnu politiku je uključila u svoj kapitalni projekat Srbija 2020 – 2025.

Gradonačelnik Novog Sada je, takođe, veoma dobro razumeo važnost ovog pitanja. Zato je podrška porodici postala deo strateškog planiranja razvoja grada, tačnije, njegov najviši prioritet.

Miloš Vučević je skoro svaku priliku u svojim javnim nastupima koristio da apostrofira značaj porodice i važnost nataliteta. Međutim, nije se zaustavio samo na rečima. Krenulo se u realizaciju brojnih projekata kako bi se popravila demografska slika našeg grada, a samim tim i naše države.

Za decu u gradskim sredinama veoma je važno da imaju svoj prostor za igru i rekreaciju, a održavanje veze sa prirodom ima poseban značaj. Zato se uređuju gradski parkovi. Grade se nova i rekonstruišu stara dečija igrališta.

Prave se i uređuju biciklističke staze, kao važan segment ne samo kada je u pitanju prevoz u Novom Sadu, nego i bezbednost, posebno najmlađih učesnika u saobraćaju.

Poklanjanje dečijih sedišta za automobile, tek rođenim Novosađanima takođe je mera koja predstavlja finansijsku podršku porodicama sa decom, ali i nešto što pokazuje želju grada da se vodi računa o bezbednosti najmlađih.

Svaki roditelj želi da mu je dete zbrinuto, dok je zauzet poslovnim obavezama. Zato, u svakom gradu pa i u Novom Sadu, vrtići zauzimaju posebno mesto, kada se govori o brizi o deci i porodici. Ne samo da se u Novom Sadu grade novi vrtići, nego je boravak u tim ustanovama za brigu o deci BESPLATAN! Da, dobro ste pročitali, besplatan. Nije to čest slučaj ni u mnogo bogatijim gradovima i državama, ali jeste u Novom Sadu.

Deca upisana u privatne vrtiće dobijaju subvenciju od grada u vrednosti od 10.000 dinara, što takođe ne treba zaboraviti.

Svaki roditelj, bez obzira na lična primanja, zna koliko je to važna stavka u kućnom budžetu. Uzmemo li u obzir da je ekonomska cena boravka jednog deteta u vrtiću 22.500 dinara, postaje nam jasno koliko ta odluka olakšava život svakoj porodici.

Sem toga, svaka majka u Novom Sadu ostvaruje pravo na novčanu pomoć za prvo dete, koja je povećana sa 15.000 na 50.000 dinara.

Pravo na novčanu pomoć za trojke iznosi 200. 000 dinara što je uvećanje od 100%. Pravo na novogodišnji poklon ostvaruje majka za prvo dete rođeno u Novom Sadu 1. januara nove godine, a ta sredstva su uvećana sa 100.000 na 200.000 dinara. Uvedeno je i pravo na novčani poklon povodom Dana Grada u iznosu od 200.000 dinara.

Takođe, grad je obezbedio sredstva za vantelesnu oplodnju. Pravo na korišćenje te pomoći u vrednosti od 320. 000 dinara ima svaka korisnica do 42 godine života za jedan pokušaj, a od 42 do 45 godina za dva pokušaja.

Za decu iz porodica sa troje i više dece obezbeđena je besplatna ishrana u osnovnim školama, kao i godišnje autobuske karte do kraja redovnog školovanja.

Porodicama sa troje ili više dece umanjuju se obaveze plaćanja komunalnih usluga, dodeljuju se besplatne karte za Štrand.

Takođe, socijalno ugroženim porodicama dodeljuje se novčana pomoć za decu od prvog do osmog razreda osnovne škole, u iznosu od 6.000,00 dinara po detetu.

Obezbeđena je podrška za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Nabavljena su četiri vozila za prevoz dece i mladih sa otežanim kretanjem za ŠOSO „Milan Petrović“ i jedno vozilo Domu „Veternik“.

Obezbeđena je specijalizovana digitalna elektronska i računarska opreme, kao i druga asistivna oprema za potrebe dece sa smetnjama u razvoju u nastavi i svakodnevnim aktivnostima za ŠOSO „Milan Petrović“.

Deci sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju, plaćena je naknada troškova za uslugu ličnog pratioca deteta i to od predškolskog uzrasta do završetka srednje škole.

U cilju pružanja dodatne podrške deci sa smetnjama u razvoju u procesu obrazovanja, imenovana je Interresorna komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom.

Novi Sad / Foto: Shutterstock

Zaštitnik građana Republike Srbije je, 27. aprila 2018. godine, dodelio nagradu Gradu Novom Sadu za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji u 2017. godini, i to za institucionalnu podršku unapređenju pristupačnosti. Ukupna ulaganja grada Novog Sada u podršku i zaštitu dece i porodice sa 361,755,738.17 dinara 2012. godine narasla su više nego tri puta, na 1,136,047,107.89 dinara 2020. godine.

Možda ovaj podatak najbolje govori o posvećenosti gradske vlasti pronatalitetnoj politici.

Mortalitet je pošast XXI veka. Kao po pravilu od njega obolevaju razvijena društva, tamo gde je životni standard na višem nivou i gde su ljudi navikli na određeni stepen ličnog komoditeta, kojeg nisu spremni da se tek tako odreknu. Porodica, a naročito višečlana, u takvim društvima se sve više doživljava kao obaveza, a sve manje kao blagoslov. Zato, borba protiv ove bolesti nije laka ni jeftina, ali je neophodna.

Jedan grad sam, ne može rešiti problem mortaliteta, ali može biti deo sistemskog rešenja, koje će se kreirati na nacionalnom nivou.

Novi Sad je pokazao volju, ne samo da bude deo tog šireg rešenja, već i da svojim primerom ukaže na put kojim treba ići. Preduzete mere u Novom Sadu svakako su dale određene rezultate.

Naš grad danas, jedan je od retkih u Srbiji čiji broj stanovnika konstantno raste i u kom se iz godine u godinu povećava broj naših najmlađih sugrađana.

Upravo zato, Novi Sad je grad budućnosti. Zbog kapitalnih infrastrukturnih projekata, zbog novih škola i bolnica, zbog desetina hiljada novih radnih mesta, zbog razvijenog IT sektora, ali najviše zbog ulaganja u decu.

Jer, bez mladih naraštaja budućnost nije samo neizvesna, ona ne postoji.

(gradskeinfo.rs/nsuzivo.rs)