Beograd će ovako izgledati 2022: Gde još mogu da niču kule, koji most se prvi gradi, kad će BAS da proradi?

Srpska prestonica će i tokom ove godine koja je tek počela da bude veliko gradilište. Nastavljaju se ogromni projekti ali i počinju novi. Hijerarhija u saobraćaju ostaje prioritet, a Beograđani mogu da  funkcionalniju infrastrukturu i početak gradnje jefitnih stanova. 

Glavni gradski urabnista Marko Stojičić govorio je o tome u intervjuu za Telegraf Biznis, u kome je, između ostalog, otkrio detalje planova za grad, kao što je gradnja objekata javne namene i temelji za tri fakulteta.

• Kako će Beograd da izgleda u 2022.godini, koji će biti najvažniji projekti?

- Beograd će biti jedno veliko gradilište ponovo. Nastaviće se sve ono što smo radili i prethodnih godina. Najznačaniji projekat biće nastavak metro sistema. Važna je infrastruktura - završićemo Bulevar Patrijarha Pavla, a u 2022. godini građani će moći da vide i delove Linijskog parka, odnosno da uvide koja je naša ideja bila i kakav je benefit za ceo grad.

Linijski park mnogo toga rešava, otvara se prvo postojeće naselje, povezanost sa rekama. Biće to nova pluća Dorćola i samog Beograda.

Planiramo da krenemo gradnju većeg broja objekata kulture. Vrtići, osnovne škole, imaćemo pripreme za gradnju tri fakulteta na teritoriji grada Beograda.

Akcenat će biti na objektima javne namene i izgradnju nove, odnosno postojeće infrastrukture.

• Opet je to pitanje BAS-a i Buvljaka, šta će biti realizovano naredne godine, možete li nam otkriti detalje?

- Što se tiče beogradske autobuske stanice, Grad Beograd je izvršio sve svoje obaveze, sada je na preduzeću BAS da završi gradnju onoga što su započeli. Očekujemo da se to desi u naredna dva meseca.

Paralelno s tim imaćemo intervencije na železničkoj stanici na Novom Beogradu. Očekujemo u toku proleća da zajedno obe stanice prod kako bi konačno profunkcionisao saobraćaj.

• Beograd se menja u smislu da se opet grade soliteri, na primer, u Omladinskih brigada niče još jedan od 17 spratova - gde bi mogli još da se grade?

- Postoji jasno definisana mapa koja se tiče visokih objekata, odnosno gde ne mogu da se grade. Ona se prvenstveno odnosi na centralnu gradsku zonu. Ima 13 kriterijuma koje lokacija mora da ispuni da bi se gradio visoki objekat.

Novi Beograd je deo grada gde je najveća mogućnsot da se ta studija ostvari, odnosno da se pozitivno ispune dotični kriterijumi.

Ima još nekoliko lokacija gde je to moguće, ali je preduslov dovoljno široka saobraćajna mreža. U ovom trenutku imamo oko 10 incijativa za gradnju takvih objekata. Dakle, postoji sve veće interesovanje investitora da grade takve objekte.

• Firma "Beograd na vod" je kupila plac pored Hipodroma, koliko će se širiti?

- Tačno je. Beograd na vodi je kupio plac, praviće svoju analizu šta bi tu moglo da se napravi, i u tom smislu će se obratiti Gradu Beoradu kako bi pomogao da se ta investicija ostvari. Paralelno, mi rešavamo kompleks Šećerane. Radimo i na tome da Hipodrom ponovo bude važno sportsko u kulturno mesto.

• Saobraćaj je važna tema, vi stalno ističete zone za pešake - gde će se širiti?

- Pešačke zone su nam neophodne. S druge strane u Beogradu danas imamo 650.000 vozila. Naša ideja je da omogućimo pešacima da mogu da se kreću po svojoj zoni u centru grada, dodatno da omogućimo vlasnicima automobila da se parkiraju na obodu grada, a izgradnjom metroa omogućićemo da građani brže stižu do svojih odredišta bez korišćenja automobila.

Pešačka zona iz Knez Mihailove je proširena na okolne ulice, što je odavno i bila ideja - da se ta zona oslobodi automobila. Uspeli smo da taj projekat sprovedemo i preusmerimo saobraćaj.

Kada govorimo o tome koje su sledeće lokacije - Linijski park, Zona između Karađorđeve i Knez Mihailove (tu će biti nekoliko pešačkih staza). Deo  ulice Kralja Petra ulazi u taj projekat, kao i delovi Starog grada. Kasnije i Vračara i Savskog venca.

• Koje će biti nove glavne saobraćajnice koje će rasteriti gužvu, na čemu se radi?

- Najvažnije saobraćajnice i intervencije je završetak spoljne tangente gde spada i izgradnja mosta preko Ade Huje.

Druga važna tačka je obilaznica oko Beograda. Praktično dakle dve obilaznice, jedna gradskog, druga međugradskog karaktera koje će omogućiti da se automobili izmeste iz centra.

U planu je tunel koji treba da spoji savsku i dunavsku obalu, a on će, procena je, za 17 odsto da smanji protok automobila kroz centar.

Tunel neće početi sa izgradnjom kao i most, kao što rekoh u pripremi je. Važan je iz više razloga, kako bi povezao Novi Beograd i Palilulu, prvo kako bi rasteretio saobraćaj na tom potezu, a a onda i smanjio broj automobila u centru. Značajan je za ekološki efekat.

• Oko novih mostova - koji nam je sledeći u planu, i da li se konačno zna hoće li šine ići preko Pančevca ili novog mosta?

- Najvažniji most biće preko Ade Huje.

Pančevački most mora da bude rekonstruisan. Sadašnja ideja jeste da se pored Savskog izgradi još jedan most koji će imati ulogu da prihvati tramvajski saobraćaj, koji će dalje da se nastavi zrenjaninskim putem, i koji će da omogući pešačko i biciklističko kretanje. To ćemo razrađivati u toku 2022. godine.

• Jeftine stanove, odnosno one koji će biti oko 1.300 evra po kvadratu i vi ste najavljivali - koliko je realno da počne uskoro njihova gradnja?

- Jefitne stanovi su pokušvamo da obezbedimo kroz plansku dokumentaciju. Pomereli smo se tokom 2021. godine, usvojili plan. Biće to lokacije u Ovči i Makišu, odnosno one koje zbog uslova mogu da ponude gradnju po nižim cenama.

Sama izgradnja zavisi od potražnje kupaca, a očekujemo da će ove dve lokacije već krenuti s realizacijom.

• Šta su za vas lično projekti koje želite da vidite završene u narednom periodu?

- Sigurno bih dva projekta mogao da izdvojim, a to je nastavak metro sistema i izgradnja Linijskog parka. To će biti u fokusu i 2022. godine i 2023. godine. Jedno je uređenje saobraćaja, a drugo uređenje javnih površina i parkova.

(Telegraf Biznis)