Nemci proveravaju brzu prugu za Novi Sad: Uskoro počinju "dinamičke" probe, prvi putnici u martu

Na brzoj pruzi od Beograda do Novog Sada ovih dana počela su statička testiranja pruge, dok se dinamička očekuju tokom januara i februara, kako bi u martu pruga mogla da dobije svoje prve putnike, rečeno je Tanjugu u Infrastrukturi železnice Srbije.

Nadzor obavljaju nemačke železnice "Dojče ban", a izvođači radova su kompanija ruskih železnica RŽD Internešnel i kineski konzorcijum na čelu sa kineskim železnicama, podsećaju u srpskim železnicama i ističu da je sve to garancija kvaliteta izradnje brze pruge u Srbiji.

Teme za vas

Na deonici od Beograda do Novog Sada su od prvog januarskog dana počele provere kako bi se videlo šta je još ostalo da se uradi.

- Sada je svaki dan, čak i svaki sat više važan kako bi se postigao planirani cilj, a to je da u martu brza pruga od Beograda do Novog Sada bude spremna za funkcionisanje i tehnički osposobljena za saobraćaj - kaže za Tanjug Nenad Stanisavljević iz Infrasturkture železnice Srbije.

Sa najavom završetka radova na nadvožnjaku u Kisačkoj ulici, gde je drumski saobraćaj obustavljen do marta meseca, završiće se i radovi na samoj pruzi od Beograda do Novog Sada.

Paralelno uz rekonstrukciju pruge, renovira se i glavna železnička stanica u Novom Sadu koja će posle skoro 60 godina postojanja dobiti novi izgled.

Prva faza radova podrazumeva rekonstrukciju staničnih koloseka na kojima će stizati vozovi iz Beograda, nakon koje se prelazi na ostale koloseke, te naposletku na enterijer i eksterijer same stanice, a planirano je i postavljanje lifta ka kolosecima. Završetak radova na stanici će biti usklađen sa završetkom čitavog projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Subotice.

Pored rekonstrukcije novosadske železničke stanice, biće rekonstruisane sve železničke stanice na čitavoj deonici brze pruge, Petrovaradin, Sremski Karlovci i sve ostale stanice do Beograda.

- To će biti sve novi objekti, lepi, funkcionalni i kvalitetni koji putnicima zaista omogućavaju zadovoljstvo ne samo brzog putovanja, nego prijatnog i lepog boravka u železničkim objektima - kaže Stanisavljević.

Drugi benefit je izgradnja 120 novih objekata, odnosno podvožnjaka, nadvožnjaka, pothodnika, tunela kako bi se drumski i železnički saobraćaj razdvojili na mestima gde su se ukrštali i tako bili bezbedniji za sve učesnike u saobraćaju.

Na pojedinim mestima su, takođe, postavljeni zvučni zidovi koji će buku smanjiti na minimum, ali i onemogućiti direktan fizički pristup prugama kako bi se bezbednost železničkog saobraćaja dovela na željeni nivo.

- Naravno, ono što će za putnike biti najvidljivija korist jeste vreme putovanja koje će maksimalno biti skraćeno, od Novog Sada do Beograda, na nekih 30 minuta, a od Beograda do Subotice na nekih sat i po. To će omogućiti brzu fluktuaciju ljudi, mogućnost da se na jednom mestu radi, na drugom živi - rekao je Stanisavljević.

Dodao je da će to pogotovo biti korisno za studente.

Dvospratni vozovi Štadler iz Švajcarske imaće dovoljno mesta za one koji budu želeli da svoje vreme u putovanju provedu radno i biće im omogućeno besplatno korišćenje interneta za vreme vožnje.

U starim železničkim stanicama i čekaonicama poslednjih godina nije se mnogo putnika zadržavalo zbog stanja u kojem se one nalaze, međutim, u Železnicama najavljuju da će se uskoro to promeniti.

- Putnici su izgubili poverenje u putovanje vozovima, železnica je praktično bila zaboravljeno saobraćajno sredstvo u Srbiji. Potrebno će biti malo vremena da se putnici naviknu, da shvate koliko je kvalitetnije, brže i bolje putovati novim vozovima. Koliko će im to doneti, ne samo uštedu u vremenu, nego udobnost u putovanju - rekao je Stanisavljević u razgovoru za Tanjug.

Između ostalog, kao benefiti se nabrajaju i koristi domaćoj privredi i privrednicima angažovanim na projektu izgradnje brze pruge.

Više od 100 domaćih firmi sarađivalo je sa vodećim stranim železničkim kompanijama, a Stanisavljević smatra da je funkcionalan sveobuhvatni saobraćaj u državi značajan i za investitore koji posluju u Srbiji.

- Nijedan investitor neće da investira tamo gde nema izgrađenih puteva i gde nema izgrađene pruge. Izgradnjom cele deonice otvaramo prostor velikim investitorima da imaju razgranatu železničku mrežu koja će im omogućiti da jednostavnije i lakše donose odluke gde će da investiraju - objasnio je on.

Trenutna rekonstrukcija železničke stanice Novi Sad i nadvožnjaka u Kisačkoj ulici deo su izgradnje brze pruge ka Subotici, koja treba da bude završena do 2024. godine.

- Izgradnja pruge za velike brzine od Beograda do Subotice ka Budimpešti deo je međunarodne železničke transferzale i novog Puta svile, koja će omogućiti brz i efikasan transport robe i putnika na ovoj deonici i dalje ka jugu Evrope", naglasio je Stanisavljević.

Dodao je da će Srbija biti spona između srednje i zapadne Evrope i juga kontinenta.

Železnički saobraćaj, kao ekološki najčistiji transport, pored toga što je brz i jeftin, omogućiće da veliki broj teretnih i putničkih vozova prođe ovom trasom i time donese prihode i srpskim železnicama i državi Srbiji.

(Telegraf.rs)