Kuba bi svojim vakcinama možda mogla da pomogne siromašnima: Da li SZO "koči" proces?

Kuba je vakcinisala veći procenat svoje populacije protiv kovida-19, nego što su to učinile skoro sve najveće i najbogatije nacije sveta.

Ustvari, samo Ujedinjeni Arapski Emirati, bogati naftom, mogu da se pohvale većim stepenom vakcinacije. Malo karipsko ostrvo kojim upravljaju komunisti, postiglo je ovu prekretnicu proizvodnjom sopstvene vakcine protiv korone, čak i dok se bori da održi zalihe na policama supermarketa, usred decenija američkog trgovinskog embarga.

Teme za vas

- To je neverovatan podvig - rekla je za CNBC Helen Jafe, stručnjak za Kubu i predavač ekonomske i društvene istorije na Univerzitetu u Glazgovu, u Škotskoj. "Mi koji smo studirali biotehnologiju nismo iznenađeni u tom smislu, jer se to nije tek tako desilo iz vedra neba. To je proizvod svesne vladine politike državnog ulaganja u sektor, kako u javno zdravlje, tako i u medicinu", dodala je.

Do danas je oko 86% kubanske populacije u potpunosti vakcinisano protiv kovida, sa tri doze, a još 7% je delimično vakcinisano, prema zvaničnoj statistici koju je sastavio "Our World in Data". Ove brojke uključuju decu od dve godine, koja su vakcinu počela da primaju pre nekoliko meseci.

Zdravstvene vlasti u zemlji ovog meseca uvode dodatne vakcine za celo stanovništvo, u pokušaju da ograniče širenje omikrona. Zemlja sa oko 11 miliona stanovnika i dalje je jedina zemlja u Latinskoj Americi i na Karibima koja je proizvela domaću vakcinu protiv kovida.

- Sama čista smelost ove male zemlje da proizvodi sopstvene vakcine i vakciniše 90% svoje populacije je izuzetna stvar - rekao je za CNBC Džon Kirk, profesor sa "Dalhousie University", u Kanadi.

Prestižni kubanski biotehnološki sektor razvio je pet različitih vakcina protiv Kovida, uključujući Abdala, Soberana 02 and Soberana Plus - za koje Kuba kaže da obezbeđuju više od 90% zaštite od simptomatskog kovida, kada se daju tri doze.

Havana / Foto: Pixabay

Podaci o kliničkim ispitivanjima vakcina na Kubi tek treba da prođu međunarodnu naučnu recenziju, iako je zemlja učestvovala u dve virtuelne razmene informacija sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, kako bi pokrenula proces hitne upotrebe.

Za razliku od američkih farmaceutskih divova, kao što su Fajzer i Moderna, koji koriste tehnologiju mRNA, sve kubanske vakcine su proteinskog tipa.

Od ključne važnosti za zemlje sa niskim prihodima je što su one jeftinije za proizvodnju, mogu se proizvoditi u velikim razmerama i ne zahtevaju duboko zamrzavanje. To je podstaklo međunarodne zdravstvene zvaničnike da proglase vakcinaciju "potencijalnim izvorom nade za globalni jug", posebno imajući u vidu da i dalje postoji niska stopa vakcinacije.

Na primer, dok je oko 70% ljudi u Evropskoj uniji potpuno vakcinisano, manje od 10% afričke populacije je potpuno vakcinisano.

Međutim, da bi se to moglo ostvariti, SZO bi verovatno morala da odobri kubanske vakcine. Proces provere SZO uključuje procenu proizvodnih pogona u kojima se vakcine razvijaju, što je tačka za koju kubanski zdravstveni zvaničnici kažu da je - usporila napredak.

(Telegraf Biznis)