• 4

"Kupuju gotove vitamine umesto hrane, jer im je povoljnije": Komšijama treba 1.400€ za troškove

Organizacija za hranu i poljoprivredu, FAO, objavila je kako je na globalnom nivou - potrošačka cena hrane lani porasla 28,1% u odnosu na 2020. godinu

  • 4
Dubaiji, supermarket

Foto: Telegraf.rs

Bazen iz kojeg se povlače sredstva za skuplje troškove nalazi se u hrani, pa građani Hrvatske jedu sve nezdravije, kao i mnoge druge nacije.

Kilogram sveže pastrmke se do pre godinu dana mogao kupiti za 29, a danas je 39 kuna, ili oko 5,19 evra. Mleko je skuplje barem za kunu (0,13 evra), a ulje je skočilo sa 9 na 12 kuna - 1,60 evra.

Portal Poslovni dnevnik piše da su i na tamošnjem tržištu cene osnovnih prehrambenih namirnica "odletele u nebo", a i sami trgovci mogu da posvedoče da se cifre menjaju i nekoliko puta nedeljno.

Podsećamo vas i na tekst o poskupljenju hrane i osnovnih proizvoda i kod nas, pri čemu prodavci takođe nekada ne mogu da postignu da promene cene, koliko brzinom se menjaju.

U Hrvatskoj se na proleće očekuje i poskupljenje energenata, kao i novi talas viših cena.

Organizacija za hranu i poljoprivredu, FAO, objavila je kako je na globalnom nivou - potrošačka cena hrane lani porasla 28,1% u odnosu na 2020. Najviše su poskupele žitarice, ulje, mlečni i mesni proizvodi, zatim šećer.

U Hrvatskoj je hrana u novembru 2021, u odnosu na 2020, poskupela za oko 7 odsto, a na nivou EU - oko 3%. Direktor Croatiastočara, Branko Bobetić, kaže da je to spirala inflacije.

- Kad su u pitanju životinjski proizvodi, na cene je najvećim delom uticao rast cena stočne hrane, pre svega žitarica, kukuruza, ječma, ali i pšenice. U primarnoj proizvodnji i industriji imali smo i značajan rast cene energenata, ambalaže i logistike. Ceo lanac je opterećen značajnim rastom ulaznih troškova - dodaje ovaj stručnjak.

vitamini, suplementi

Foto: Unsplash

Njegovo mišljenje je da će neke cene lagano padati, ali da će nivo maloprodajnih cena biti znatno veći u odnosu na proteklih pet ili sedam godina.

U Hrvatskoj je, napominje, ograničavajući faktor niska kupovna moć koja je 35% manja u odnosu na prosečnu u EU.

- Nova poskupljenja hrane dovode do toga da će se građani preorijentisati na još jeftinije ili drugačije namirnice, kako bi mogli da podnesu novi trošak - upozorava Bobetić.

Ukratko, biće više posezanja za lošijom, manje zdravom hranom, jer je jeftinija.

Računice sindikata govore kako je prosečnom tročlanom domaćinstvu u Hrvatskoj potrebno minimum 7.800 kuna (1.037 evra) mesečno za pokrivanje redovnih troškova, dok je optimalno - 10.500 kuna (skoro 1.400 evra).

- Kako su građani svesni da se nezdravo hrane, više kupuju dodatke ishrani, jer im je povoljnije da kupe tablete iz kojih će dobiti vitamine, nego kvalitetniju hranu, ali i to košta - ističe Bobetić.

Video: Odrekao se karijere kako bi gajio puževe: Iz Francuske se preselio u selo i sprema specijalitete

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • mihailovic

    Nemojmo da gledamo komsijske livade i kucu,moramo da sagledamo nasu livadu i nasu kucu gde je slicna situacija.

    12
    0

    Podelite komentar

  • W

    Ni V od vitamina nema ni u voću ni u povrću,kada sam čula u Čačak od poljoprivrednika u Autobusu da je za sezonu prskao voće 24 puta u toku sezone možete da zamislite koliko ima otrova ,a koliko vitamina

    10
    0

    Podelite komentar

  • Jbg

    I mast na hlebu sa crvenom paprikom odozgo će uskoro biti luksuz.Kad ne može korona da pobije narod, glad hoće.Horde zla koje su to osmislile neće odustati od tog cilja.

    10
    0

    Podelite komentar

Google preporuke