• 0

Pesimistična procena MOR-a: 200 miliona ljudi ostaje bez posla, potrebne godine da se popravi šteta

Prošlog juna, procenjivalo se da će smanjenje broja radnih sati u 2022. godini biti na nivou koji odgovora broju od ukupno 26 miliona radnih mesta s punim radnim vremenom

  • 0
otkaz

Foto: Freepik

Globalnom tržištu rada biće potrebno više vremena da se oporavi od uticaja korona krize, nego što se ranije mislilo i nezaposlenost će ostati iznad nivoa pre kovida, najmanje do 2023, saopštila je Međunarodna organizacija rada (MOR).

U novom izveštaju MOR-a, "Svetska zaposlenost i socijalni izgledi", objavljenom na veb sajtu ove organizacije, predviđa se da će ove godine na globalnom nivou bez posla biti 207 miliona ljudi, što je skoro za 21 milion više nego 2019. godine, odnosno pre izbijanja pandemije.

Ukupan broj radnih sati u 2022. biće za skoro 2,0 posto ispod nivoa pre pandemije, što je ekvivalentno broju od 52 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

"Ovo je znatno pogoršanje izgleda u odnosu na projekcije iz juna 2021. kada se predviđalo da će manjak radnih sati u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine biti sveden na nivo ispod jedan posto u 2022", piše u izveštaju MOR-a.

Prošlog juna, procenjivalo se da će smanjenje broja radnih sati u 2022. godini biti na nivou koji odgovora broju od ukupno 26 miliona radnih mesta s punim radnim vremenom. Takođe, ocena je da će globalna stopa nezaposlenosti u 2022. iznositi 5,9 posto, dok je lani bila 6,2 odsto.

Prethodno, u 2020. godini stopa nezaposlenosti u svetu je iznosila 6,6 procenata, a 2019. godine je bila 5,4 posto.

"Svaki novi talas epidemije sputava oporavak. Mnogi sektori u kojima je ostvaren napredak u oblasti dostojanstvenog rada pre pandemije značajno su pogođeni, što umanjuje izglede za održivi oporavak u mnogim regionima", navod MOR. Dodaje da će povratak dostojanstvenog rada na nivo pre pandemije verovatno ostati nedostižan za veći deo sveta u narednim godinama.

Prema MOR-u, od početka oporavka, trendovi rasta zaposlenosti u zemljama sa niskim i srednjim prihodima prilično zaostaju u odnosu na bogatije ekonomije, uglavnom zbog nižih stopa vakcinacije i tesnog fiskalnog prostora u zemljama u razvoju.

Da li ste ostali bez posla otkako je počela pandemija?

Glasajte

Negativan uticaj kovida je naročito ozbiljan u zemljama u razvoju u kojima je i pre pandemije postojao viši nivo socijalnog raslojavanja, nejednakosti, razlka u uslovima rada i slabiji sistemi socijalne zaštite, konstatuje se u izveštaju.

Direktor MOR-a, Gaj Rajder, kaže da se globalno tržište rada suočava sa sporim i neizvesnim oporavkom, te da on mora da bude zasnovan na omogućavanju zdravstvene i socijalne zaštite radnika i njihove bezbednosti.

"Pandemija strukturalno menja tržišta rada tako da povratak na vrednosti pre krize može biti nedovoljan da se nadoknadi šteta koju je pandemija izazvala. Šteta će verovatno zahtevati godine da se popravi, sa potencijalnim dugoročnim posledicama po učešće u radnoj snazi, po prihode domaćinstava i socijalnu i - moguće - i političku koheziju", zaključuje MOR.

Video: Šumadija je prepoznata kao nova destinacija za digitalne nomade

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke