Prvi put posle pripajanja Krima, ruska banka mora da raguje: Ima dva alata za to

Ruska centralna banka najavila je da će početi da interveniše na deviznom tržištu, pošto je rublja pala na istorijski najniži nivo nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin odobrio, kako je rekao, specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

Ruska valuta, državne obveznice i akcije su naglo potonule jutros, zbog čega je Moskovska berza suspendovala sve trgovinske aktivnosti, što je navelo centralnu banku da najavi prvu deviznu intervenciju od pripajanja Krima Rusiji 2014. godine, kako bi poduprla finansijsku stabilnost u zemlji.

„Da bi stabilizovala situaciju na finansijskom tržištu, Banka Rusije odlučila je da započne intervencije na tržištu valuta", navodi se u saopštenju centralne banke, prenosi Rojters.

Rublja je zabeležila rekordan pad prema dolaru na 89,60 rubalja, dok se prema evru stropoštala blizu psihološke granice od 100 rubalja, javlja Rojters.

Pre nego što su geopolitičke tenzije između Moskve i Kijeva počele da se zaoštravaju od oktobra prošle godine, kurs ruske valute je iznosio 70 rubalja za dolar, odnosno 81 rublja za evro.

Banka Rusije je takođe odlučila da proširi listu hartija od vrednosti koje će prihvatati kao kolateral u zamenu za obezbeđenje likvidnih sredstava, i sprovodiće operacije na međubankarskom tržištu koje će omogućiti dodatnu likvidnost bankarskom sektoru.

Drugi alat koji centralna banka ima na raspolaganju da ublaži pritisak na rublju jeste njena referentna kamatna stopa. Procenjuje se će banka nastaviti sa monetarnim pooštravanjem kako bi obuzdala inflaciju, koju će pad rublje verovatno pogurati naviše.

Akteri na globalnim tržištima kapitala očekuju novi paket oštrih zapadnih sankcija prema Rusiji, zbog pokretanja njene vojne akcije u Ukrajinu, navodi Rojters.

(Telegraf Biznis)