Ovo su svetske kompanije koje su u problemu zbog sankcija: Od Koka Kole preko OMV do Renoa
Veliki broj međunarodnih kompanija čije je poslovanje izloženo Rusiji spremaju se za suočavanje s izazovnim vremenima zbog zapadnih sankcija uvedenih Moskvi nakon ulaska ruskih vojnih snaga u Ukrajinu.
Među evropskim kompanijama koje će sankcije pogoditi nalazi se, pored ostalih, nemački BASF, prema Rojtersovom pregledu nekih od preduzeća koja će se zbog sankcija naći u problemu.
Ovaj nemački proizvođač hemikalija je, zajedno s grupom investitora LeterUan ruskog milijardera Mihaila Fridmana, suvlasnik firme Vinteršel Dea, koja je jedan od finansijera suspendovanog gasovoda Severni tok 2. Pored toga, jedan posto ukupne prodaje grupa BASF ostvaruje na tržištu Rusije.
Na listi je i naftaš Britiš Petroleum, koji je najveći strani investitor u Rusiji sa 19,75 posto udela u naftnoj kompaniji Rosnjeft. Takođe ima udeo u nekoliko drugih naftnih i gasnih projekata u Rusiji.
Posledice sankcija osetiće i kompanija Koka-Kola HBC, listirana na Londonskoj berzi, koja flašira koka-kolu za Rusiju, Ukrajinu i veći deo centralne i istočne Evrope. Ona ubraja Rusiju među svoja najveća tržišta i tamo zapošljava 7.000 ljudi.
Sledi francuski proizvođač mlečih proizvoda Danone, pod čijom je kontrolom ruski mlečni brend Prostokvanhino, i koji ostvaruje 6 posto ukupnih prihoda iz Rusije.
Sankcije će se odraziti i na poslovanje francuske energetske kompanije Anži koja je jedan od pet kofinansijera Gaspromovog Severnog toka 2.
Među kompanijama na Rojtersovoj listi nalaze se i norveški Ekvinor koji ima manjinske udele u tri ruska naftna polja, zatim najveća italijanska osiguravajuća kuća Ðenerali koja drži manjinski udeo u ruskom osiguravajču Ingoštrah, te nemački Hajdelbergcement koji ima tri fabrike u Rusiji za koje navodi da ne izvoze van te zemlje.
Italijanska inženjerska grupa Maire Teknimont ima portfelj porudžbina u Rusiji od 1,5 milijardi evra (1,68 milijardi dolara), što predstavlja 17 odsto njenog ukupnog portolija porudžbina. Ta firma je nedavno dobila na tenderu projekat od ruskog Rosnjefta za izgradnju hidrokraking kompleksa u Rjazanju.
Nemački maloiprodajni lanac Metro zapošljava oko 10.000 ljudi u Rusiji, gde opslužuje oko 2,5 miliona kupaca, a i ima i 26 prodavnica u Ukrajini.
Finska rafinerija Neste se oslanja na Rusiju za dve trećine svojih potreba za naftom, mada kaže da znatan deo nabavki sirove nafte obavlja na spot tržištu, što znači po potrebi, te da je stoga u mogućnosti da fleksibilno reaguje na promene na tržištu.
Švajcarski prehrambeni gigant Nestle, prema podacima sa kompanijskog veb sajta, imao je šest fabrika u Rusiji 2020. godine, uključujući fabrike za proizvodnju konditorskih proizvoda i pića. Njegova prodaja u Rusiji bila je 2020. vredna oko 1,7 milijardi dolara.
Finski proizvođač guma Nokian Tajers ima fabriku i veliko skladište guma u Rusiji.
Austrijska naftna i gasna kompanija OMV je jedan od pet finansijera Severnog toka 2 i glavni je austrijski uvoznik ruskog gasa. Ima 24,99 posto udela u ruskom gasnom polju Južno-Ruskoje.
Francuski proizvođač automobila Reno ostvaruje 8 odsto operativne dobiti u Rusiji, i ima 69-procentni udeo u ruskom zajedničkom preduzeću Avtovaz koje stoji iza brenda Lada, i koje više od 90 posto svoje proizvodnje automobila prodaje na domaćem tržištu.
Britanski proizvođač avio-motora Rols-Rojs navodi da 20 procenata titanijuma, koji se koristi u toj proizvodnji, nabavlja iz Rusije, ali da ta zemlja učestvuje sa manje od 2,0 posto u ukupnom prihodu kompanije.
Anglo-holandska naftna kompanija Šel poseduje 27,5 posto udela u projektu tečnog prirodnog gasa Sahalin-2, koji ima godišnji kapacitet od 10,9 miliona tona i kojim upravlja Gasprom. Šel je takođe jedan od pet kofinansijera Severnog toka 2.
Francuski naftni div Total jedan je od najvećih investitora u Rusiji sa 19,4 procenta vlasništva u Novateku, sa 20 odsto udela u zajedničkom preduzeću Jamal LNG, sa 21,6 odsto udela u projekti Arktik LNG2 i sa 20-procentnim udelom u naftnom polju Harjaga. Takođe je investirao u razne ruske holdinge u sektoru obnovljivih izvora energije, ranijerijske i petrohemijske kompanije.
Nemačko energetsko preduzeće Uniper ima izloženost od milijardu dolara na bazi ulaganja u Severni tok 2 i u pet elektrana u Rusiji ukupnih kapaciteta 11,2 gigavata, koje obezbeđuju oko 5,0 posto ukupnih energetskih potreba Rusije. Uniper i njegov većinski akcionar Fortum zajedno poseduju 12 elektrana u Rusiji i tamo zapošljavaju 7.000 ljudi.
Na listi je i Folksvagen koji ima dve fabrike i oko 4.000 zaposlenih u Rusiji. U toj zemlji je 2021. proizveo oko 170.000 vozila, što je mali broj u poređenju sa 8,9 miliona prodatih jedinica širom sveta prošle godine.
Negativne efetke zapadnih sankcija prema Rusiji neće zaobići ni azijske kompanije, među kojima su prema Rojtersovoj listi, između ostalih, Japan Tobako, SBI banka, Micubiši i Tojota.
Video: Putin proglasio početak vojne akcije: Ko pokuša da nas zaustavi, suočiće se sa neviđenim posledicama
(Telegraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
DRagutin
Mene više interesuje kako ćemo mi Srbija plaćati gas i naftu ako su zabranjene transakcije sa Rusijom u četiri glavne valute?
Podelite komentar