Vlahović o gorućim ekonomskim temama: Svet je trajno promenjen. To je šansa za Srbiju, ako bude mudra

Foto: Privatna arhiva/Ustupljene fotografije

Gde je svet danas, kada je Covid već na izmaku? Kako stoji naša, a kako svetska ekonomija? Šta su opasnosti po našu privredu, a šta prednosti i kako će globalna previranja da utiču na našu zemlju?

To su samo neka od pitanja na koja odgovora ugledni ekonomista Aleksandar Vlahović koji je i predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Teme za vas

U intervjuu za Telegraf Biznis, Vlahović otkriva i šta bi trebalo kao država da uradimo za više investicija i obrazovaniju radnu snagu, ali procenjuje i kakav bi mogao da bude BDP.

Dodatno, u susret Kopaonik Biznis Forumu, Vlahović otkriva da će čvršća saradnja zemalja regiona, zelena tranzicija i održiv razvoj biti u fokusu, a da će čak trećina panela bito posvećena Zapadnom Balkanu i njegovim potencijalima za dalji rast.

• Srbija, kao i svet, u poslednje dve godine suočila se sa brojnim izazovima kada je ekonomska politika u pitanju - šta će biti fokus predstojećeg Kopaonik biznis foruma?

- Prošlogodišnji Forum je bio posvećen temi “Svet posle Covida: Novi izvori rasta u izmenjenim uslovima poslovanja”. Želeli smo da istaknemo da nakon pandemije nema povratka na staro, da je pandemija Covid 19 naglasila iI ubrzala promene koje je, počev od 2015. godine, inicirala četvrta industrijska revolucija.

Svet je trajno promenjen. Prekinuti su globalni lanci vrednosti i snabdevanja, što već uzrokuje povlačenje kapitala sa dalekog istoka i preseljenje na drugu destinaciju. Istakli smo činjenicu da se menja način na koji društvo proizvodi, razmenjuje i distribuira vrednost, te da sve te promene kreiraju nove izvore rasta.

Govorili smo da je to šansa za nedovoljno razvijenu zemlju, kakva je Srbija. Ali smo takodje istakli i preduslove koje Srbija mora da ispuni a tiču se napretka u sistemskim reformskim regijama, a prevashodno u domenu obrazovanja i razvoju ljudskog kapitala, kao i unapređenju kvaliteta institucionalnog okvira i, generalno, poslovnog ambijenta.

Ove godine ćemo ponoviti sve to, ali iz ugla održivog razvoja.

Otuda je i centralna tema ovogodišnjeg Foruma: Srbija 2030 – Agenda održivog razvoja. Naime, 2015. godine skupština UN je usvojila rezoluciju o održivom razvoju, poznatu kao Agenda 2030.

Tačno je definisano od strane države potpisnica, među kojima je i Srbija, koje ciljeve treba ostvariti do 2030 godine, a ima ih ukupno 17, koji zajedno uključuju tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalna inkluzija i zaštita životne sredine.

Iako je Srbija učestvovala u pisanju Agende, preuzela obaveze iz tog dokumenta, čini se da je neophodno uložiti znatno više napora da Agenda bude prihvaćena kao paradigma razvoja Srbije. Otuda smo, imajući u vidu da je preostalo još svega 8 godina do ispunjenja svih obaveza, smatrali da je neophodno reafirmisati ovu temu.

• U najavi se navodi da će posebna tema biti ulaganje u zdravstvo, koliko su važne inovacije i da li pratimo svet u tom smislu?

- S obzirom da je u protekle dve godine naš zdravstveni sistem bio izložen velikim pritiscima, da su lekari i medicinsko osoblje, čak i u nemogućim uslovima činili “čuda” ne bi li svim građanima pružili medicinsku pomoć, kao organizatori Foruma, smatrali smo da je funkcionisanju sistema javnog zdravlja potrebno posvetiti naročitu pažnju.

Otuda, već drugu godinu za redom, Forum počinjemo i završavamo sa zdravstvenim panelom. Na početku ćemo govoriti o tome da li je naš zdravstveni sistem dugoročno održiv, dok će drugi panel biti posvećen upravo inovacijama u zdravstvu.

Zapravo, prošle godine smo govorili o personalizovanoj medicine, a ove godine ćemo analizirati na koji način digitalizacija predstavlja podsticaj i renesansu razvoja zdravstva.

Pored toga, trećeg dana Foruma govorićemo o inicijativi BIO4, odnosno o tome da li Srbija već danas stvara uslove za to da postane novi istraživačko-razvojni bioekonomski hab u Evropi.

• Kako ocenjujete trenutne ekonomske pokazatelje kada je reč o našoj zemlji?

- Srbija je pretkrizni nivo aktivnosti dostigla već u trećem kvartalu 2020. godine, tako da je ukupan kumulativni rast BDP-a za poslednje dve godine iznosio oko 6%.

Na relativno dobre rezultate aktivnosti uticalo je više faktora: a) tradicionalna struktura srpske privrede, koja je otporna na eksterne šokove i koja nije dominantno deo medjunarodnog tržišta,

b) rast u prvom kvartalu 2020, pre pandemije, je iznosio oko 6%, pa je ovaj preneti tempo rasta ublažio kasniji pad u lock down periodu,

c) intenzitet epidemioloških mera od polovine 2020. godine je bio znatno blaži u poređenju sa drugim zemljama u Evropi, tako da je to pozitivno uticalo na aktivnost.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Najvažniji faktor je masivna intervencija Vlade kroz program podrške privredi  i stanovništvu. Vrednost programa je bila više od 8 mlrd eura, odnosno 17% BDP-a. Ne ulazeći u analizu ekonomske efikasnosti programa podrške, treba reći da je to uzrokovalo dva visoka budžetska deficita od 8% I 4,2% u pretprošloj i prošloj godini, respektivno.

Takođe, takva intervencija je povećala javni dug države sa 52,8% na 57,5% BDP-a.

Treba istaknuti da je u obe posmatrane godine strukturni deficit iznosio oko 1,5%, što je dobro i što govori da je planirani deficit budžeta od 3% BDP-a u ovoj godini lako dostižan. Tome u prilog govori činjenica da se nazire kraj pandemiji, kao i da su planirani prihodi dosta pesimistički projektovani, a da su javni rashodi preširoko postavljeni sa dosta prostora za uštede.

Treba posebno istaknuti da su ukupne investicije u 2021. godini bile na nivou od 23,5%, najveće u poslednjih 14 godina, te da su one, zajedno sa potrošnjom bile, na strani rashoda, ključni činioci rasta od 7,5% u prošloj godini.

S tim u vezi, iznos kapitalnih investicija je bio oko 7,7% BDP-a, najveći još od 2007. godine, a da su strane direktne investicije iznosile oko 3,9 mlrd eura.

Ono što nije dobro, to je kontinuirana stagnacija domaćih privatnih investicija, čiji se relativni udeo u strukturi ukupnih investicija smanjuje iz godine u godinu. Otklanjanje prepreka za povećanje ove vrste investicija bi trebalo da bude u fokusu ekonomske politike Vlade, s tim da tu govorimo o potrebi da se unapredi institucionalni okvir i, generalno, uslovi poslovanja.

• Inflacija, logistika, cene sirovina... sve je to omelo privrednike u prethondom periodu, šta mislite do kada će to potrajati?

- Inflacija je logična posledica sadejstva više različitih faktora. Prvo, prekid globalnih lanaca snabdevanja je povećao transportne troškove. Drugo, u lock down periodu koji su imale gotovo sve razvijene zemlje, proizvodnja je značajno opala, a novčano sposobna tražnja se uvećavala, između ostalog kao posledica helicopter novca, meri kojoj je pribegla većina zemalja.

Treće, I CB EU I Fed u SAD-u su godinama imali monetarnu politiku koja je podrazumevala upumpavanje značajne količine novca u privredni sistem. Ta novčana masa je najpre imala uticaj na rast vrednosti stokova (akcije, nekretnine i sl.), a sada pritiska i tokove. Četvrto, geopolitička nestabilnost, antiglobalizacione tendencije, uticali su na rast cene energenata.

Mnogi ekonomisti smatraju da je inflacija tranzitorna, te da će se već od polovine godine cenovni pritisci smirivati. Srbija nije izolovano ostrvo, te se svi inflacioni pritisci prelivaju i kod nas.

Pri tome, mi imamo i naše specifične probleme. Dobro je da je tzv. kor inflacija u decembru prošle godine kod nas iznosila svega 3,5%, što znači da ono na šta NBS može da utiče, još uvek je pod kontrolom. Dobro je i da je NBS povećala monetarnu rigidnost, za sada uvećanjem repo kamatne stope, te da svakodnevno prate i osluškuju informacije sa tržišta.

Inflacija je logična posledica sadejstva više različitih faktora/Foto: Ustupljena fotografija

NBS očekuje da će već od drugog kvartala ove godine doći do postepenog smirivanja inflacije, te da će na kraju godine inflacija biti na nivou definisanog cilja od 3,5%.

Generalno, zavisimo od svetskog kretanja cene energenata i hrane, od geopolitičkog razvoja krize u Ukrajini i od brzine uspostavljanja pokidanih lanaca snabdevanja.

• Preciznije, svetski ekonomisti predviđaju određenu krizu, krah koji bi mogao biti veći od onog 2008. Šta vi mislite?

- Mislim da se nalazimo u izuzetno delikatnom vremenu. Sa jedne strane, već pomenuto upumpavanje novca u sistem je nerealno podiglo cene nekretnina, koje su precenjene za najmanje 30%.

a druge strane i cene akcija su otišle “u nebo”. Prosto, u jednom trenutku se mora napraviti realna ravnoteža. Podsetiću i da je prethodna kriza iz 2008. godine počela u Americi, kao posledica tzv. subprime kredita, te da je preko noći došlo do sloma na berzama, te da su se cene nekretnina strmoglavo survale.

Sada, pored te opasnosti imamo i bauk inflacije, kao i ozbiljnu krizu u Ukrajini.

Pored toga, odnos ekonomskih snaga super sila u svetu je značajno drugačiji. Evropa je iscrpljena višegodišnjim dezintegracionim tendencijama, bez šansi da ima zajedničku fiskalnu politiku. Upravo izlazimo iz pandemije Covid 19 koja je dodatno pogodila ekonomiju. SAD je prošla kroz teški period pandemije, konkurentnost privrede se smanjuje, a tu su i rizici političke podeljenosti i nestabilnosti. Kina je od prošle krize postala super sila, na korak da pretekne SAD po veličini BDP-a.

Sve u svemu, pored stvarnih ekonomskih opasnosti od novog kraha tu sada postoje i geopolitičke tenzije koje bi mogle da budu katalizator takvog raspleta događaja.

• Gde vidite najveće izazove po zemlju i okruženje do sledećeg Kopaonik biznis foruma?

- Najpre rasplet krize u Ukrajini, koji će evidentno uticati na dalje kretanje cena energenata, nafte i gasa. Ukoliko se cenovni pritisci nastave bojim se da će biti ugrožena stabilnost kursa, što je do sada bio glavno sidro monetarne i makro ekonomske stabilnosti.

Prosto, rast cena u toj oblasti će se preliti na cene finalnih proizvoda, a najveći problem, ukoliko kurs i dalje bude bio održavan na ovom nivou, će imati izvozno orijentisani, odnosno razmenjivi privredni sektori.

Sve i da se produktivnost značajno uveća, to neće moći da supstituiše negativne efekte potencijalno apresiranog kursa na njihovu ukupnu konkurentnost. To može da dovede do produbljivanja eksternih deficita, a posledični i da utiče na fiskalni rezultat i nivo zaduženosti.

Za sada tih problema nema, a da je tako svedoči i podatak da je izvoz u protekle dve godine porastao za više od 20%, te da je pokrivenost uvoza izvozom dostigla najviši nivo od približno 76%.

Za nas je, kada je u pitanju region, važno da inicijativa “otvoreni Balkan” bude prihvaćena od svih zemalja ZB. Sa svim susednim zemljama koje nisu članice EU Srbija ostvaruje suficit u trgovinskoj razmeni, otuda slobodan protok robe, ljudi i kapitala njoj najviše i pogoduje.

Primera radi izvoz srpske privrede u BiH je gotovo istovetan kao i izvoz u Rusiju i Kinu zajedno.

Na kraju, za nas je važan nastavak strukturnih reformi, a posebno unapređenje uslova poslovanja i kvaliteta institucionalnog okvira. To je tema čiju važnost godinama unazad ističemo na Kopaonik Biznis Forumu.

• A kada je reč o konkretnim ciframa? Kakav očekujete privredni rast, da li se može očekivati skok minimalca i ove godine, a time i posledično veće plate u ostalim sektorima?

- Plate treba da rastu shodno rastu BDP-a. Drugim rečima, u ovoj godini nominalni rast plata treba da bude najviše na nivou nominalnog rasta BDP-a, što iznosi oko 8 do 9 procenata nominalno, shodno pretpostavkama koje su korišćene prilikom izrade budžeta za ovu godinu.

Razumem da je rast plata rezultat ne samo objektivnih ekonomskih merila, već da je to i politička odluka, ali dugoročno, rast plata u državi iznad rasta BDP-a nije održiv.

Za kretanje plata u privatnom sektoru ne brinem. Očekujem njihov rast, pogotovo u propulzivnom sektoru usluga. Što se tiče projektovanog rasta, ukoliko ne dodje do većih eksternih šokova, mislim da je cilj od 4,5% realno postavljen. Čak, verujem da će, ukoliko poljoprivredna sezona bude dobra, biti i veći.

• Jedan od velikih problema privrednika je nedostatak radne snage, da li vidite rešenje?

- Vaša konstatacija je tačna. Pre svega imamo negativne demografske trendove, postajemo sve starija populacija, mlada i kvalifikovana radna snaga odlazi iz zemlje.

Prema istraživanju Svetske banke više od 2/3 kompanija kod nas ne mogu da planiraju razvoj upravo zbog nedostatka radne snage. Ovaj problem se, nažalost, ne može rešiti u kratkom roku. Potrebna je aktivna, dugoročna demografska politika, koja će podsticati razvoj populacije.

Jedan od foruma/Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Tu takođe treba uključiti i politiku regionalnog razvoja, pošto smo svedoci monocentričnog razvoja, ili u najboljem slučaju, razvoja kome su dva velika grada osnovno sidro (Beograd i Novi Sad). Imamo situaciju da se deo istočne i južne regije naše zemlje prazni. Prosto, nije moguće planirati dugoročni razvoj bez nedovoljne radne snage.

Drugo pitanje se odnosi na kvalitet postojeće radne snage na tržištu rada.

Živimo u vremenu ekonomije zasnovane na znanju, gde obrazovanje predstavlja ključni faktor dugoročnog razvoja države i društva. Stoga se reformi obrazovnog sistema mora pokloniti naročita pažnja. Kvalitetan obrazovni sistem mora da odgovori zahtevima tržišta rada.

U IV industrijskoj revoluciji mnoga zanimanju nesataju, rađaju se nova, a deo postojećih će pretrpeti značajne promene. Otuda akcenat obrazovanja mora biti na razvijanju kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja i celoživotnog učenja.

Na kraju treba reći da ni obrazovni sistem nije svemoćan. Drugim rečima, vrednosni stavovi mladih ljudi se, nažalost, često formiraju nezavisno od sistema obrazovanja, a na njih najveći uticaj ima društvo, odnosno nametnuti model sistema vrednosti.

• Nabrojte nam top 5 poslovnih prednosti Srbije koje biste izneli stranim investitorima koji razmišljaju da li baš ovde da ulažu?

- Iskreno, radovao bih se ukoliko bi domaći privatni investitori više ulagali. Naravno da su strani investitori dobrodošli, pogotovo u oblasti prerađvačke industrije, naročito u onim granama koje imaju veliku dodatnu vrednost i koje su upućene na međunarodno tržište.

Dakle, govorim o razmenjivim sektorima privrede, koji su nosioci tehničkog progresa i visoke produktivnosti.

Prednosti Srbije su: makroekonomska stabilnost, u poreženju sa regionom srazmerno veliko tržište, blizina EU i, nadam se, jasno opredeljenje Srbije oko strateškog razvoja, bescarinski ugovori o trgovini sa Rusijom, Turskom, a sada i sa Kinom.

Na kraju, intenzivan razvoj propulzivnog sektora usluga, pogotovo sektora informaciono komunikacionih tehnologija.

(Telegraf Biznis)