Ruska ekonomija je iznenađujuće mala, ali ima "keca u rukavu": Evo zašto Zapad nije radikalniji

Dok traje napad Rusije na Ukrajinu, sve karte su na stolu: istok, zapad, ekonomija, geopolitika, a iznad svega, ugroženi su ljudski životi.

Ipak, uprkos pregovorima koji su u toku, tenzije ne splasnjavaju, i svet se ponovo deli. Od Amerike do Rusije među ljudima se "vode debate" u tome ko je moćniji, dominantniji igrač, pri čemu sankcije idu u oba smera.

Teme za vas

Iako vlada uvreženo mišljenje da je Rusija supersila, Kris Isidore koji piše za CNN Business, ne razmišlja tako - on piše da "Rusija nije supersila, barem kada je u pitanju globalna ekonomija".

Ali, to njegovo iznošenje zapravo je potkrepljeno činjenicama MMF-a. Naime, bruto domaći proizvod Rusije stavlja je na tek 12. po obimu privrede, posmatrano planetarno.

Ukratko, ruska privreda je oko 25% manja od italijanske i više od 20% manja od kanadske.

"Dakle, zašto Zapad okleva da udari na Rusiju punim spektrom dostupnih ekonomskih sankcija kao što je to učinjeno sa drugim odmetničkim državama?", piše u članku CNN-a.

Odgovor je jednostavan: nafta i prirodni gas.

Foto: Shutterstock

Rusija je najveći svetski izvoznik prirodnog gasa i jedan od najvećih izvoznika nafte. Neki stručnjaci kažu da bi ukidanje tog izvoza moglo dovesti do povećanja cena za čak 50 odsto prema nekim procenama, što je znatno više u odnosu na neke skromnije jednocifrene skokove do kojih je došlo prošle nedelje. "Ovo nije Severna Koreja. To nije Venecuela. To nije Iran", rekao je Džoš Lipski, direktor Geoekonomskog centra pri Atlantskom savetu.

"Zbog izvoza energije Rusija je sistemski važna i posebno važna za svetsko energetsko tržište", dodao je.

Sankcije koje su ove nedelje objavljene Rusiji uključivale su smanjenje njene energetske industrije. Lipski tvrdi da, ako Zapad zabrani ruski izvoz energije, to bi podiglo cene energije na način koji bi koristio ruskoj privredi; dakle, ne bi joj škodio.

Rekao je i da će Rusija naći druge kupce za svoju energiju, kao što je Kina, i da će imati više novca, a ne manje. "Da, zabrana izvoza energije bi se delovala kao ekstremna mera", rekao je i dodao: "Ali, da li bi to zaista imalo željeni efekat?".

Trenutno, evropske zemlje, koje su daleko više zavisne od ruske nafte i prirodnog gasa, nisu spremne da preduzmu taj korak, rekao je Geri Klajd Hufauer, viši naučni saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, i zagovornik oštrijih mera protiv ruskog izvoza energije.

- Evropa bi morala da pribegne kontroli cena i racioniranju - rekao je. "To bi bilo veoma nepopularno. Nisu bili voljni da plate cenu". Rusija takođe ima bogatu ponudu drugih prirodnih resursa, uključujući drvo i mnoge minerale. Ona je drugi po veličini proizvođač titanijuma koji je ključan za proizvodnju aviona, a Ukrajina je peti po veličini proizvođač tog metala. Boing bi mogao da bude u nevolji ako zalihe budu prekinute, priznao je izvršni direktor Dejv Kalhun u januarskom pozivu o zaradi.

- Sve dok je geopolitička situacija pitoma, nema problema. Ako nije, zaštićeni smo neko vreme, ali ne zauvek - rekao je tada.

(Telegraf Biznis)