Gas 4.000 dolara, nafta 130, žito za Egipat otišlo za 530 a u Srbiji koštalo 250: "Nikad ovo nije bilo"

Foto: Shutterstock, Pixabay

Na Kopaonik biznis forumu jedan od panela upravo se održava a govori se i o investicijama. Kako je rečeno na početku, trenutne tenzije u svetu preliće se i na nas.

Kako je u uvodnoj reči rekao Zoran Drakulić, predsednik Kluba Privrednik, ovo što se dešava sa cenom energenata juče i danas nije bilo nikada ranije.

"Cena gasa otišla je na skoro 4.000 evra, i nafta na 130. Poskupela je hrana - prvi put u istoriji, dva karga, koja su otišla za Egipat, otišla su za 530 dolara tona žita. Poređenja radi, prošle nedelje u Srbiji je tona žita bila 250 evra, dakle duplo", rekao je on i naveo da će sve to uticati na ekonomska kretenja.

Istakao je da domaći investitori ne ulažu dovoljno, i da se, pojedini, poput njega, ne osećaju sigurno.

Kako je dodao, svet ne može da izdrži sadašnje cene energenata i inflaciju koja će napraviti najviše problema i pogoditi i građane i privredu u Srbiji.

Na panelu "Srbija kao domaćin - perspektiva zajednice investitora", Drakulić je priznao da niko na KBF na početku nije ozbiljno razmatrao pandemiju, pa je ubrzo posle svet ušao u katastrofalnu sitauciju.

"Sada je svet dužan 100.000 milijardi evra i svetski dug je veći od svetskog BDP-a. Puno je para naštampano da bi se svet vratio u normalu. Danas je to neki drugi svet", rekao je Drakulić.

Drakulić je rekao da je u Srbiji bilo oko tri milijarde evra godišnje direktnih stranih investicija u prethodnim godinama, ali da je sada pitanje šta će biti sa investicijama.

Istakao je da je država dala neke svoje resurse za rudnu rentu od četiri odsto, kao što je eksploatacija bakra.

Drakulić je rekao da imamo u Srbiji i milion hektara neobrađene zemlje i naglasio da bi Srbija mogla na milion hektara da proizvodi pet miliona tona nafte kroz energetsko bilje.

Predsednik UO Američke privredne komore u Srbiji Zoran Petrović je rekao da Srbija, kako je naveo, ''zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope i da imamo skromno učešće investicija u BDP-u, ali da više nije problem u državnim investicijama kao ranije niti u stranim, već u privatnim koje su male''.

On tvrdi i da nema dovoljno domaćih investicija zato što, kako je ocenio, imamo problem sa vladavinom prava i korupcijom. Kaže da je problem za Srbiju i to što više uvozimo nego što izvozimo.

Petrović je rekao da će zbog sitaucije u svetu rast u evrozoni biti ''''ošišan'''', kao i u zemljama centralne i istočne Evrope, i u Srbiji.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

"Inflacija će biti glavni problem za sve. Prosečna inflacija će biti 7,5 odsto, dok je prošle godine bila četiri odsto. To će napraviti razne probleme i građanima i privredi", naveo je on.

Predsednik Odbora direktora Japanske poslovne alijanse u Srbiji Goran Pekez je rekao da su u Srbiju došla dva velika japanska investitora Nidek i Tojo, koji grade fabrike i planiraju da zaposle do 5.000 ljudi.

Predsednik Upravnog odbora ICT Hub Dejan Ranđić je rekao da je za Srbiju najbolje da se orijentiše u ovoj situaciji na ono što je u skladu sa njenim potrebama i gde ima najveće potencijale.

Ovo će biti jedna velika lekcija za investitore, dodao je Ranđić.

Potpredsednik MK grupe Aleksandar Kostić je rekao da su pre desetak dana, pre kupovine Sberbanke u Srbiji, bili nervozni gde da ulože novac i hteli samo da ga investiraju.

'''Danas smo već drugog mišljenja''', dodao je Kostić.

Rastuca cena energije sve više podstiče inflaciju

Najveća opasnost za evropsku ekonomiju, kao i ekonomije Zapadnog Balkana i Srbije jeste rastuća cena energije koja stvara sve veći pritisak na inflaciju za domaćinstva i kompanije, kaže šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Alesandro Bragonzi.

"Vidimo i rizik ograničenog fiskalnog prostora zbog rastućih troškova za vojne svrhe, kao i za držanje cena energije za domaćinstva pod kontrolom", rekao je Bragonzi na Kopaonik biznis forumu.

To će, kaže, smanjiti fiskalni prostor za preduzimanje kapitalnih investicija.

(Telegraf Biznis)