Nafta je i ovog jutra glavna tema: Reakcije Vučića, Bajdena, Svetske banke

Cene nafte su danas nastavile rast, nakon što su američka zabrana uvoza ruskih energenata i plan Velike Britanije o postepenom ukidanju tog uvoza iz Rusije do kraja godine - izazvali zabrinutost da će globalna ponuda biti osetno manja.

Evropska nafta Brent za isporuku u narednim mesecima (fjučers ugovori) porasla je za 2,17 dolara ili 1,7 posto, na 130,15 dolara po barelu na noćašnjem azijskom trgovanju, nakon skoka od 3,9% prethodnog dana, izveštava Rojters.

Teme za vas

Američka sirova nafta WTI ojačala je za 1,57 dolara ili 1,3 odsto, na 125,27 dolara po barelu, nastavljajući uspon od utorka kada je porasla za 3,6 posto.

Podsećamo, američki predsednik Džo Bajden je juče uveo momentalnu zabranu uvoza ruske nafte i drugih energenata, a Britanija je saopštila da će postepeno ukinuti uvoz "crnog zlata" iz Rusije do kraja 2022.

Cene nafte su porasle više od 30 odsto otkako je Rusija, drugi najveći svetski izvoznik te sirovine, pokrenula napad na Ukrajinu. Vezano za zabranu koju su uvele SAD, treba pomenuti da ona ne uključuje zabranu uvoza uranijuma za nuklearne elektrane, tvrdi dobro upućeni izvor upoznat sa ovim pitanjem, javlja Rojters.

Naime, u dokumentu Bele kuće koji je objavljen nakon što je Bajden najavio zabranu uvoza ruske nafte i sumirao sankcije koje su SAD uvele Rusiji - ne pominje se uranijum.

Ipak, uprkos ovim dešavanjima, procena je da će špekulativne kupovine uskoro usporiti, budući da zemlje na severnoj hemisferi ulaze u proleće kada potražnja za gorivom opada.

Kako će uticati odluka SAD na svet?

O ovom pitanju oglasio se i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kao i Svetska banka.

Vučić je sinoć najavio da će država doneti odluke kako bi osigurala snabdevenost gorivom, bez većeg skoka cene. Dodaje i da je sada važno "analizirati šta će biti sutra". Ipak, istakao je sinoć da je "u poslednjih 24 sata došlo do strašnih poremećaja koji će ostaviti velike posledice i na Srbiju".

Foto: Shutterstock

- Džozef Bajden je doneo odluku da zabrani uvoz ruskog gasa, nafte i uglja. Amerika sa tim može da se izbori, posebno što su krenuli u razgovore sa Venecuelom, pa će i sa Iranom. Inače, oni koriste svega 3 do 4 odsto ruske nafte. Ali i Velika Britanija je donela odluku o zabrani uvoza ruske nafte, nije za gas i ugalj, ali se oni time snabdevaju iz Norveške. Ono što očekujemo, a tiče se nas, jeste odluka EU - rekao je predsednik.

Vučić je ukazao da oko te zabrane postoje različiti stavovi u EU, i dodao da mu se čini da je nemački kancelar, Olaf Šolc, dobro ocenio sa kakvim mukama će da se suoče u slučaju zabrane uvoza gasa i nafte iz Rusije. Podsetio je da 40 odsto potreba EU pokriva sa gasom iz Rusije, a naftom 30 procenata.

Zbog svega toga je, kako kaže, reagovano sa NIS, koji traži uvoz iz trećih zemalja. Samo u ovom mesecu država za EPS i Srbijagas mora da izdvoji 150 miliona evra, objasnio je.

Svetska banka je istakla da će skupa nafta smanjiti rast BDP-a velikih uvoznika.

- Uporno visoke cene nafte, izazvane napadom Rusije na Ukrajinu, mogle bi da smanje za ceo procentni poen privredni rast velikih zemalja u razvoju koje uvoze naftu, kao što su Kina, Indonezija, Južna Afrika i Turska - smatra Indermit Gil, potpredsednik Svetske banke nadležan za ravnomeran rast, finansije i institucije.

(Telegraf Biznis)