Ratna slagalica: Svedočimo još jednom fenomenu na berzama, a pogađa nas ovih nedelja

Foto: Shutterstock

Berze su prve koje odreaguju na svaku svetku krizu. Viđali smo to ranije, a u današnje vreme gotovo svetlosnom brzinom akcije zatrepere u zavisnosti od vesti oko rata u Ukrajini.

Gas i nafta izazivali su posebno interesovanje, ali se menjala cena i metala, često iz časa u čas, pa i češće.

Ovoga puta, kako objašnjavaju ekonomisti reč je o još jednom fenomenu, a to je "war puzzle" - rat najčešće (neočekivano) umanjuje volatilnost na berzama. Jedno od objašnjenja je veće ulaganje u vojnu industriju i jače industrijske politike.

Na primer, možda će vam biti iznenađujuće da je odnos zlata i platine opao poslednjih meseci, što sugeriše da je rizik manji. Ipak, u februaru je Rusija napala Ukrajinu i, prema nekima, sukob bi mogao dovesti do Trećeg svetskog rata. To svakako izgleda kao sama definicija povećanog rizika.

U stvari, pad odnosa zlata i platine nakon ruske invazije na Ukrajinu nije toliko neočekivan. U akademskim krugovima je već neko vreme poznato da berza ima tendenciju da doživi ispodprosečnu volatilnost tokom ratova i vojnih sukoba – obrazac poznat kao „ratna slagalica“, kao što smo pomenuli.

Prema studiji koju je Nacionalni biro za ekonomska istraživanja izdao, volatilnost berze bila je 33 odsto niža tokom velikih ratova i perioda sukoba od 1921. godine.

Studiju „Promenljivost akcija i ratna slagalica“ sproveo je Gustavo Kortes, profesor finansija na Univerzitetu Florida. Pomagali su mu brojni saradnici.

Oni su bar delimično rešili zagonetku, otkrivši da povećana potrošnja na odbranu tokom ratova i vojnih sukoba dovodi do toga da korporativni profiti postanu predvidljiviji. To zauzvrat znači nižu volatilnost i rizik na berzi.

Bez obzira na to da li ovo rešava „ratnu zagonetku“, poruka indikatora zasnovanog na zlatu i platini sa dobrim tržišnim vremenom je da je potencijal berze u narednih 12 meseci samo umereno pozitivan.

Foto: Shutterstock

Cene nafte beleže najveći nedeljni pad u dve godine

Cene nafte na primer, osciliraju danas između gubitaka i dobitaka, dan nakon što su u četvrtak oštro pale na vest da će SAD pustiti od maja u promet najveće količine ikada iz strateških rezervi od 180 miliona barela - po milion barela dnevno tokom narednih šest meseci.

Cene "crnog zlata" su na putu da zaključe ovu trgovačku sedmicu s najvećim nedeljnim minusom u rasponu od 13 do 14 procenata.

Međunarodna referentna nafta Brent za isporuku u junu (fjučers ugovori), prema poslednjim raspoloživim podacima sa portala oilprice.com, beleži blagi rast od 0,32 posto na 105 dolara po barelu, dok se američka WTI nafta trguje u padu za 0,28 odsto na nivou od 100 dolara za barel.

U fokusu trgovaca naftom je najavljeni sastanak zemalja članica Međunarodne agencije za energiju (IEA) na kojem će se razgovarati o njihovoj spremnosti da se pridruže američkoj akciji plasiranja nafte iz strateških rezervi na tržište kako bi se zuzdao rast cena.

Cena Brent nafte je u martu zabeležila rast od skoro 6,9 odsto na mesečnom nivou, a u prvom kvartalu je ojačala za 39 procenata, dok je mesečni rast cene WTI nafte iznosio 4,8 odsto, a kvartalni 33 procenta.

(Telegraf Biznis)