Ogroman pad cena akcija na tržištima širom sveta, dolar sve jači

Azijske berze su na silaznoj putanji danas, pri čemu prate nastavak pada akcija na Volstritu koji je izazvan zabrinutošću investitora oko daljeg povećanja kamatne stope Federalnih rezervi (FED) i usporavanja globalnog rasta i moguće recesije zbog pooštravanja korona mera karantina u Šangaju.

„Niz povećanja kamata centralnih banaka i agresivnija monetarna retorika dolaze u uslovima u kojima imamo pad kineske i evropske privredne aktivnosti, najavu planova zapadnih zemalja o zabrani uvoza ruske energije i stalne pritiske na strani ponude“, upozorili su analitičari britanske Barkliz banke, prenosi Rojters.

Sve to, kažu, stvara sumorne izglede za opstanak uporne inflacije što primorava centralne banke da podižu kamate uprkos naglom usporavanju rasta.

Kineski trgovinski podaci za april nisu bili tako loši kao što se očekivalo, pri čemu je izvoz porastao za 3,9 posto na godišnjem nivou, dok je uvoz ostao nepromenjen.

Međutim, kineska politika svođenja kovid zaraze na nulu ne popušta, već je, naprotiv, Šangaj pooštrio mere lokdauna u celom gradu od 25 miliona stanovnika.

Pored toga, spekulacije da bi ruski predsednik Vladimir Putin tokom današnjeg obraćanja na proslavi „Dana pobede" mogao da objavi rat Ukrajini kako bi mobilisao rezerviste, takođe su uticale negativno na tržišno raspoloženje. Putin je dosadašnje akcije Rusije u Ukrajini nazivao „specijalnom vojnom operacijom“, a ne ratom, dodaje britanska agencija.

Na Njujorškoj berzi, akcije u indeksnoj korpi S&P 500 prednjačile su s padom od 1,1 odsto na terminskom trgovanju (fjučers ugovori), dok su Nasdak fjučersi pali za 1 procenat. Prinosi na američke 10-godišnje obveznice su dostigli nov rekordan nivo od 3,15 posto.

Na evropskim berzama, indeks fjučersa EuroStoks 50 pao je za 1,5 odsto, a londonski indeks FTSE za 0,7 procenata.

Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, potonuo je za 1,3 posto, a japanski Nikei za 2,4 odsto.

Najlikvidnije kineske akcije su oslabile za 0,8 procenata, dok je juan prema dolaru dotakao novi 18-mesečni minimum i trguje se na nivou od 6,7049 juana za dolar.

Foto: Pixabay

Investitori su takođe napeti u iščekivanju novog izveštaja o inflaciji u SAD koji treba da bude objavljen u sredu, pri čemu predviđaju da je stopa rasta inflacije tek neznatno ublažena, ali svakako nedovoljno da spreči FED da podigne kamatu za najmanje 50 baznih poena u junu. Procenjuje se da će izveštaj pokazati rast bazne inflacije od 0,4 odsto u aprilu, u odnosu na 0,3 procenta prethodnog meseca.

Tržišni akteri prognoziraju da će kamata na FED-ova sredstva u julu dostići raspon 1,75-2,0 posto sa sadašnjih 0,75-1,0 procenata, i da će nastaviti da se povećava sve dok ne dostigne oko 3,0 odsto do kraja godine.

Na valutnim berzama, dolar se kreće prema korpi glavnih valuta na najvišem nivou u poslednje dve decenije, pri čemu se u odnosu na japanski jen trguje za rekornih 131,07 jena. Evro se kotira na 1,0510 dolara, što je neznatno iznad njegove nedavne najniže vrednosti od 1,0481 dolara.

Na robnim berzama, cene nafte su ojačale nakon što se Grupa sedam (G7) najrazvijenijih svetskih ekonomija u nedelju obavezala na postepeno ukidanje uvoza ruske nafte.

Nakon prvobitnog pada, evropska nafta Brent se oporavila za 12 centi na 112,51 dolara po barelu, dok je cena američke sirove nafte WTI napredivala za četiri centa na 109,81 dolara za barel.

Cena zlata miruje na 1.872 dolara po unci.

(Telegraf Biznis)