700.000 ljudi u Srbiji radilo za minimalac: Ovo je znak da je poslodavac varao

Skoro svaki drugi građanin Srbije odnosno njih 49 odsto spremno je da prijavi svog poslodavca zbog zapošljavanja na crno, što je značajan pomak u odnosu na pre pet godina, kada bi isto uradila tek trećina radnika, rečeno je na predstavljanju istraživanja o stavovima građana o sivoj ekonomiji, saopštio je NALED.

Veću odlučnost da istupe protiv sive zone građani iskazuju i u ulozi kupaca, pa iako 90 odsto njih ističe da redovno dobija fiskalni račun pri kupovini, gotovo polovina nema problem da ga zatraži kada račun ne dobiju.

Istraživanje je takođe pokazalo da 31 odsto građana kaže da bi prijavilo prodavca zbog neizdavanja fiskalnog računa, što je bolji učinak u poređenju sa istraživanjem iz 2017, kada se za ovu opciju opredelilo oko petinu ispitanika.

Skoro svaki drugi ispitanik je rekao da ima utisak da je obim sive ekonomije smanjen u odnosu na lane a isto toliko njih smatra da je ova štetna pojava najzastupljenija u sektoru građevinarstva, 49 odsto, zatim u trgovini na malo 34 odsto, ugostiteljstvu 23 odsto kao i u zanatstvu i advokaturi.

Predsednik Naučnog veća NALED-a Dušan Vujović istakao je da ohrabruju pozitivni trendovi i da je za suzbijanje sive ekonomije najvažnije otkriti je na samom početku, pre nego što uđe u ekonomske tokove.

Foto-ilustracija: Shutterstock

" Kada sam bio ministar, imali smo 700.000 ljudi koji su zvanično radili za minimalac, iako su ekonomski pokazatelji ukazivali da je taj posao trebalo naplatiti više. Ostatak novca su morali da prime na neki drugi način, što je samo jedan od vidova utaje i složeniji deo jeste da okrijemo trag tog novca", rekao je on.

Čak 72 odsto građana je reklo da siva ekonomija nije opravdana, a najčešće je prepoznaju kao rad na crno i utaju poreza.

Kao zabrinjavajući naveden je podatak da trećina anketiranih veruje da siva ekonomija suštinski ne utiče na njihov život, a gotovo 20 odsto priznaje da celu ili deo plate prima na ruke.

Ovo sveobuhvatno istraživanje rađeno je za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje koji se sprovodi pod okriljem programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.

(Telegraf Biznis)