Bez ulaganja u ljudski kapital nema ni razvoja ekonomije: Da li već kasnimo?

Srbija ima veoma nepovoljne demografske trendove i ako se tome i razvoju ljudskog kapitala uopšte ne posveti odgovarajuća pažnja posledice će biti veliki ekonomski i socijalni troškovi, kaže predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović.

Na predstavljanju izveštaja na temu "Izgradnja ljudskog kapitala za dugorocni prosperitet", koji su pripremili stručnjaci UNICEF-a u Srbiji i Svetske banke, Vlahović je kazao i da SES podržava takve projekte jer bez razvoja ljudskog kapitala nema uspešnog razvoja ekonomije i celog društva.

"Naš zadatak ovde je da se poslovna zajednica u većoj meri uključi i da podršku ovim aktivnostima na korist dece i mladih kao najvećeg kapitala koji imamo", naglasio je Vlahović.

Direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova je rekla da je izveštaj rađen pre kovid epidemije, a da se u međuvremenu dogodila nova kriza, odnosno rat u Ukrajini.

To će, prema njenim rečima, povećati inflaciju, smanjiti dotok novca iz dijaspore i zato moraju da se preduzmu odlučne mere da se osigura socijalna i dečja zaštita.

Ukazala je da Srbija ima za prioritet povećanje stope fertiliteta, što je juče u svom obraćanju naveo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i navela da su deca siromašnija od drugih starosnih grupa.

"Ovaj izveštaj nam pokazuje da stanovništvo Srbije ubrzano stari, a da bi se ostvario održivi napredak i rast potrebno je unaprediti konkurentnost i produktivnost ekonomije, za šta je neophodno ulagati u ljudski kapital, zdravlje, obrazovanje", rekao je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara i pojasnio da ulaganje u ljudski kapital zapravo podrazumeva ulaganje u znanje i veštine stanovništva.

Dodao je da je bitno da se u ljudski kapital ulaže i više i bolje, a to znači da ono što ulažemo treba da dolazi do onih koji su najugroženiji i najosetljiviji, kako bi svi imali mogućnosti da učestvuju u održivom rastu.

Kaže i da je Srbija u prethodne dve decenije ostvarila veliki napredak u razvoju, ali da je neophodno da se obrazovanje unapredi i prilagodi potrebama društva, kao i da se bolje usmeri socijalna zaštita jer, kako je naveo, ona stiže samo do 12 odsto siromašnih.

Kada je o zdravlju reč istakao je neophodnost jačanja preventivnih resursa za najsiromašnije i njihovu bolju raspoređenost.

Predstavljajući izveštaj vodeći ekonomista za zapadni Balkan pri Svetskoj banci Jamele Rigolini je rekao da je ova analiza rađena pre kovida i da se nivoi razvoja u obrazovanju i zdravstvu povećavaju ali da su i dalje ispod proseka Evropske unije.

Prema njegovim rečima u ovoj oblasti postoje dva ključna izazova. Jedan je starenje stanovništva, što dovodi do manjka radne snage a drugi neophodno povećanje produktivnosti.

"Ljudski kapital je osnovni stub za podsticanje produktivnosti i sve grupe, uključujući i siromašne moraju biti uključene u taj proces", istakao je Rigolini.

Naveo je da su rezultati učenja u Srbiji dobri, ali slabiji nego u Evropskoj uniji, te da ni oni nisu jednaki kod svih.

Rukovodilac programa za praćenje prava deteta UNICEF-a u Srbiji Ana Prodanović je istakla neophodnost većeg ulaganja u preventivnu zdravstvenu zaštitu, a kada je rečc o suzbijanju siromaštva ukazala je da su kriterijumi za pomoć nekada previše strogi zbog čega je dosta ljudi kojima je pomoć neophodna, isključeno iz nje.

Govoreći o reformama koje se predlažu navela je da se one odnose na četiri stuba.

Prvi je prilagođavanje demografskim kretanjima, drugi premošćavanje jazova u nejednakosti, zatim povećanje trošenja za razvoj ljudskog kapitala kao i unapređenje efikasnosti sredstava za ovu svrhu.

(Telegraf Biznis)