Zapadne zemlje imaju gorku pilulu za "ratne profitere": Razmatra se papreni porez, neki su ga već uveli

Pojedine firme iz trenutne napete ekonomske situacije uspevaju da izvuku enormnu ekonomsku korist. One bi sada mogle da postanu predmet takozvanog "poreza na višak dobiti". Nakon stranaka Levice i Zelenih i čelnik nemačkih socijaldemokrata (SPD) Lars Klingbeil sada je takođe otvoren za uvođenje takvog instrumenta.

- Porez na ratni i krizni profit je instrument koji je na stolu i mislim da je itekako vredan razmatranja - rekao je on novinama medijske grupe Funk.

Teme za vas

Velika Britanija i Italija već su uvele takav porez, a za to je bila i Evropska komisija.

- Naravno i mi u Nemačkoj moramo da se pozabavimo tim problemom - rekao je Klingbeil.

S obzirom na pakete pomoći u milijardama evra, on je rekao da se intenzivno bavi tom problematikom i pitanjem "kako se nositi s onima koji su profitirali od krize i rata i izvukli veliku korist iz sadašnje situacije - objasnio je Klingbeil.

- Oni se moraju uključiti u finansiranje opšteg dobra - dodaje.

Levica i delovi Zelenih već nedeljama traže uvođenje "poreza na višak dobiti".

Čelnica Zelenih Rikarda Lang pojasnila je sredinom sedmice da je takav porez logičan korak "ako naftne kompanije očito iskorišćavaju trenutnu krizu kako bi ostvarile ogroman profit".

Savezni ministar finansija Kristian Lindner, međutim, odbacuje "porez na višak dobiti". To bi "takođe, uticalo na proizvođače vakcina, vetro i solarnih elektrana ili poluprovodnika - tvrdi političar vladajućih liberala.

- Oni ostvaruju profit jer koriste svoje znanje kako bi sprečili nestašice. Ne želim da im oduzmem impulse da proizvode više - rekao je još nemački ministar.

Sledeće nedelje savezna pokrajina Bremen želi da pokrene inicijativu u Bundesratu (domu saveznih pokrajina) za uvođenje "poreza na višak dobiti". Cilj inicijative je da se uvede poseban namet na udele u dobiti koji su ostvareni isključivo zbog ruske specijalne operacije u Ukrajini.

- Ne sme se dogoditi da pojedine kompanije ostvaruju zaradu u milijardama samo zbog poskupljenja uzrokovanih ratom, dok savezne i pokrajinske vlade moraju da izdvajaju milijarde za podršku privatnim domaćinstvima i kompanijama koje su posebno pogođene povećanjem cena - rekao je gradonačelnik Bremena Andreas Bovenšulte.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Italija je jedan od pionira u uvođenju "poreza na višak dobiti".

U martu je ova zemlja usvojila porez na dodatnu dobit energetskih kompanija. U početku je on iznosio deset posto, a sada se na prihod od prometa naplaćuje 25 posto, ako je promet bar deset posto veći nego u istom razdoblju prethodne godine i iznosi više od pet miliona evra. Prema procenama, u državnu blagajnu će se, zahvaljujući tome, sliti oko šest i po milijardi evra.

I Mađarska je ostvarila dobit od energetskih kompanija i banaka naplatom zbog dodatnog ratnog profita. One će tokom ove i naredne godine državi morati da plaćaju posebne namete. Vlada u Budimpešti se nada prihodu većem od dve milijarde evra.

- Mi ne oduzimamo profit, nego njegov višak - rekao je Marton Nađ, ministar za privredni razvoj.

S obzirom na visoke cene energenata i američka vlada razmatra uvođenje posebnih poreza za proizvođače nafte i plina kako bi taj novac dala siromašnijim građanima.

- Postoji niz zanimljivih predloga i mogućnosti za porez na višak dobiti - rekao je Barat Ramamurti, zamenik direktora Nacionalnog ekonomskog veća.

- Sve ih pažljivo ispitujemo i u pregovorima smo s Kongresom o načinu njihove izrade. Međutim, za sada je nejasno mogu li takve mere uopšte dobiti većinu u Kongresu.

(Telegraf Biznis)