Narodna banka Srbije diže referentnu kamatnu stopu

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2,5 odsto.

Istovremeno, odlučeno je da koridor kamatnih stopa Narodne banke Srbije ostane nepromenjen (±100 baznih poena, odnosno ±1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu), tako da stopa na kreditne olakšice iznosi 3,5%, a stopa na depozitne olakšice 1,5%.

Donoseći odluku o daljem pooštravanju monetarnih uslova, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da je nastavak konflikta u Ukrajini uticao na

produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na

produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja.

U uslovima kontinuiranog jačanja inflatornih pritisaka na globalnom tržištu, Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti domaće monetarne uslove. To je neophodno kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije na domaćem

tržištu, čemu Narodna banka Srbije, pored ostalih mera, doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u aprilu je iznosila 9,6% međugodišnje, od čega je oko

dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije.

Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta). Ipak, bazna inflacija koja je u aprilu iznosila 5,5% i dalje je dosta niža kako od bazne inflacije u uporednim zemljama regiona, tako i od domaće ukupne inflacije. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže i stabilne bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog

sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije.

U skladu sa srednjoročnom projekcijom iz maja, inflacija bi trebalo da u drugoj polovini ove godine ima opadajuću putanju, a njeno vraćanje u granice cilja očekujemo u drugoj polovini naredne godine. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, nakon čega se očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

(Telegraf Biznis)