Digital Day 2022 - kraj dosadašnjeg digitalnog sveta

Foto: Aleksandar Karić

Prvi utisak koji se nameće nakon što su mnogobrojni učesnici imali prilike da saslušaju vrhunske stručnjake kao predavače i paneliste konferencije je još jasniji: poslovanje unutar granica "starog sveta" i ponašanje po njegovim pravilima postalo je - neisplativo. Novi svet digitala koji se nakon pandemije oblikuje pred našim očima od svih nas zahteva otvorenost uma, fleksibilnost i spremnost da uronimo u njega bez predrasuda.

Digital AD budžeti veći za trećinu u 2021.

Đorđe Bukinac je kao prvi učesnik predstavio rezultate IAB AdEx izveštaja za 2021. o stanju digitalnog oglašavanja u Srbiji i Evropi.

Tokom prošle godine, sredstva izdvojena u Srbiji za digitalni advertajzing iznosila su oko 72 miliona evra, uz zabeležen godišnji rast od 28,8% koji je tek nešto ispod evropskog (30,5%).

Iako stope jesu odlične, istaknuto je da je ostalo mnogo prostora za dalji rast - na digitalno oglašavanje se u Srbiji troši svega 10 eura po glavi stanovnika (po čemu je Srbija na trećem mestu sa kraja liste), dok je evropski prosek 115 evra.

Među segmentima, najveći rast zabeležili su pretraživanje (40%), društveni mediji (37%) i video oglašavanje (35,5%).

Foto: Aleksandar Karić

Kako naplatiti pretplatu na sadržaj (na Balkanu)?

Već na prvom panelu pod naslovom "End of Media Consumption as We Know It?" uočen je problem nerazumevanja principa monetizacije sadržaja od strane medija. Nedim Šabić, SEO ekspert, izneo je otrežnjujući stav da će ljudi biti spremni da kontinuirano plaćaju pretplatu na medijske sadržaje ako i samo ako od toga imaju opipljivu i konkretnu korist te da je zabluda da ljudi u našem regionu nemaju novca za te namene.

Naime, iako digialno mahom slabo pismeni, stanovnici zemalja Balkana hoće da plate sadržaj ukoliko im se on pravilno servira i ponude manje inovativne tehnike naplate (SMS, na primer).

"Magična cifra" koja se pominjala tokom panela, a koju bi pretplatnik hteo da plati za nešto što mu baš treba je do 1000 dinara. Iako bi za određene sadržaje konzument platio možda i više, granica je ipak postavljena na manje od 10 evra. Takođe je napomenuto da je za opstanak bilo kakvog poslovnog modela medijske kuće bitna isključivo dugoročna pretplata, a ne prodaja jednokratnog sadržaja.

Nakon uvodnog panela, Konferencija je prešla u rad na dva koloseka, te su posetioci mogli da biraju sadržaje o kojima žele da saznaju više.

Foto: Aleksandar Karić

Glovo više nije (samo) dostava

Rodrigo Alier iz kompanije Glovo je u dinamičnom obraćanju ukazao da se ova firma rapidno transformiše i da je ju je već danas teško posmatrati kao (isključivo) kompaniju za dostavu.

Kao što Amazon već dugo nije online knjižara, tako je i Glovo evoluirao u svojevrsno tržište za sebe. Naime, brendovi iz domena restorana, hrane i maloprodaje koji su u početku bili deo ponude Glovo dostave prepoznali su ovu platformu kao mesto gde se dešava veliki broj kvalitetnih transakcija i poželeli su da budu njen deo, kao partneri i oglašivači.

Metamorfozom tih brendova od pasivnih aktera ponude u aktivne učesnike platforme, Glovo je ušao u fazu četvorosegmentnog marketplace-a, gde se na istom digitalnom mestu susreću sama platforma, ponuđači, korisnici i, od nedavno, brendovi kao advertajzing partneri.

Raspon pažnje isti, količina signala veća

Vanja Bertalan, CEO, Human nas je podsetio da biološku evoluciju ne možemo ni da prevarimo ni da ubrzamo. Raspon naše pažnje je unapred definisan i jedino što se menja jeste količina i vrsta nadražaja (signala) koji tu pažnju troše.

Nove generacije preplavljene su signalima sa polja digitalnog sveta i nisu zainteresovane za stare modele i pravila ponašanja. Međutim, Vanja je konkretnim primerima odlično pobio tezu da nove generacije imaju manji raspon pažnje. On je evolucijski dat i manje-više isti kao i kod prethodnh generacija, ali je razlika u tome što je podeljen na daleko više signala koji se za tu pažnju "bore".

Ovo razlikovanje bitan je element shvatanja na koji način oglašivači treba i mogu da dopru i do "digitalnih urođenika".

Foto: Aleksandar Karić

Sivilo i šarenilo, rame uz rame

Panel "Adland in Times of Change" doneo je dosta lamenta nad trenutnom situacijom u industriji i problemima sa nalaženjem i zadržavanjem stručnjaka u njoj. Zaključci koji su se nametnuli nakon panela ostali su mahom neizgovoreni, a odnose se na urgentnu potrebu advertajzing agencija da, kako znaju i umeju, iznađu argumente kojima bi privukle mlade talente i "preotele" ih od lukrativnijih industrija poput IT-ja ili startap scene.

Daleko optimističniji bio je panel posvećen događajima u event industriji. Nastup Nikole Vrdoljka iz Agencije 404, Ivana Petrovića iz EXIT Fondacije i Sanjina Ćorovića iz Production Pool-a pokazao je kroz kakav šok je event industrija morala da prođe u protekle dve godine.

Da bi opstali, događaji koji su to mogli transformisali su se u digitalni (ili hibridni) format. Prestankom pandemije, talas živih događaja preplavio je svet željan druženja, iskustava i međuljudske interakcije, bacivši u zapećak non-live formate. Prema panelistima, non-live formati, sa i bez publike, nastaviće da postoje, ali u daleko manjem obimu i kao dodatna vrednost živim eventima.

Međutim, panelisti su upozorili na oprez nakon što ovaj "post-covid" period prođe jer će nakon njega organizatori događaja morati da se fokusiraju na to ko su i koju stvarnu vrednost pružaju učesnicima. Tehnološka inovacija koja je maltene silom morala da se primeni s početkom pandemije nastaviće se primenom virtuelne realnosti i tek treba da se vidi kako će VR/AR uticati na event industriju.

Foto: Aleksandar Karić

Kako naučiti Google ko ste to vi?

Jason Barnard, The Brand SERP Guy smišljeno je i dozirano šokirao publiku svojim predavanjem koje se odnosilo na Google. Prema njemu, Google (kao i sve big tech platforme) pustile su "u pogon" svoje algoritme veštačke inteligencije koji se mogu uporediti sa malom decom žednom znanja.

Ukoliko se prema toj "deci" ophodimo na pravilan, "roditeljski" način i objasnimo im na jasan, kredibilan i konzistentan način ko smo to mi (ili naš biznis), ona će nas prepoznati i nagraditi optimalnim prezentovanjem na Google stranici sa rezultatima pretrage.

Lično i kompanijsko brendiranje koje se bazira na navedenim svojstvima činjenica koje želimo da saopštimo Google-u postaje sve važnije, jer je namera Google-a da sve segmente nečije egzistencije koje identifikuje i indeksira pretoči u jedinstvenu stranicu posvećenu tom brendu. U tom smislu, Google stranica sa rezultatima pretrage o nama biće naš mini-sajt i bitno će uticati na opredeljenje onih koji nas pretražuju da li će stupiti u interakciju sa nama ili ne.

Konferencija je okončana dodelom tradicionalnih MIXX Awards nagrada za najbolje digitalne kampanje i projekte.

(Telegraf.rs/PR)