Električni automobili privlače Srbe, ali bi troškove da dele sa državom

Foto: Shutterstock

Čak 87 odsto ispitanika podržava subvencije za kupovinu i svaki drugi bi najradije da trošak podeli s državom, pokazuje istraživanje stavova građana Srbije o električnim i autonomnim vozilima koje je predstavio NALED.

Istraživanje je ukazalo da je kupovina električnog automobila zanimljiva opcija za građane, ali bi većina bila spremna da izdvoji najviše 3.000 evra iznad cene konvencionalnih vozila.

Cenovnici distributera pokazuju da su hibridna i električna vozila i do tri puta skuplja od standardnih i za tri četvrtine građana to je ključni razlog zašto nisu prešli na električni pogon.

Menadžerka za regulatornu reformu u NALED-Irena Ðorđević rekla je da je prema različitim procenama u Srbiji instalirano između 50 i 150 punjača.

Prosečno vreme punjenja je oko 4,5 sata, što bi značilo da se na jednom punjaču dnevno može napuniti najviše pet automobila.

Na auto-putevima je postavljeno svega osam punjača, a do kraja godine biće ih najviše 18, navela je Ðorđević.

Ona je istakla da će pored obezbeđivanja većeg broja punjača, izazov biti i regulisanje naplate punjenja koje je sada besplatno.

"Naš proračun je da bi i u slučaju uvođenja naknade, cena za korišćenje punjača i drugi troškovi, bila nekoliko puta niža nego kod konvencionalnih vozila, kod kojih iznosi u proseku 1.300 dinara na 100 kilometara", poručila je Ðorđević i podsetila da je prema podacima MUP-a u 2020. bilo registrovano 2,2 miliona vozila, od čega tek 1.416 hibridnih i 102 električna.

Briga na koju građani ukazuju je i domet električnih vozila i najveći deo ispitanika (65 odsto) bio bi zadovoljan dometom do 500 kilometara.

Iako konvencionalni automobili imaju doseg od 500 do 790 kilometara s jednim punjenjem rezervoara, električna vozila ne zaostaju u tom segmentu (od 455 do 836 km) i evidentno je da bi zadovoljila većinu potreba. Za duže relacije, pored brzih punjača, jedno od rešenja mogle bi biti zamenjive baterije, navodi se u saopštenju NALED-a.

Preporuke za razvoj eMobility ekosistema date su u Sivoj knjizi inovacija, koja je kao i istraživanje, kreirana u okviru programa StarTec, koji sprovodi NALED uz podršku kompanije Philip Morris i u saradnji s Vladom Srbije.

"Umanjenje putarine od 50 odsto za električna i 25 odsto za hibridna vozila, besplatan parking i jednostavnija procedura za postavljanje punjača, deo su mera koje mogu da pomognu većoj zastupljenosti ekoloških vozila i koje su primenjivale i druge zemlje. Potrebno je i digitalizovati i pojednostaviti procedure dodele subvencija i korišćenja poreskog oslobođenja za e-vozila", rekao je direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.

Državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Biljana Vuksanović najavila je za ovu godinu izradu strateškog okvira za unapređenje sektora eMobilnosti, a prvi korak na tom putu biće pojednostavljenje postupka instaliranja punjača u skladu sa NALED-ovom preporukom.

Krosover derivat Toyote Yaris takođe bi ubrzo posle Nove godine trebalo da se nađe u prodajnim salonima. Jedina pogonska opcija ovog modela biće hibird sa benzincem od 1.5 litara i 114KS ispod haube. / Foto: Toyota

Prema njenim rečima, do kraja godine biće pripremljeni i predlozi Zakona o planiranju i Zakona o putevima, a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova planirana je izmena i dopuna zakonskih rešenja iz oblasti eMobilnosti koji se odnose na bezbednost u saobraćaju.

Istraživanje je pokazalo i da građani nešto veću rezervu imaju prema autonomnim vozilima. Čak 41 odsto nije upoznato s njima, više od četvrtine se ne bi osećalo sigurno kada bi ova vozila bila prisutna u saobraćaju, dok bi im oko 60 odsto poklonilo poverenje.

Međutim, podeljeni su po pitanju da li bi autonomno vozilo bolje reagovalo na opasnost u saobraćaju u odnosu na čoveka.

Građani ističu visoku cenu i neprilagođenu infrastrukturu kao prepreke većoj upotrebi, a bolje performanse, veću ugodnost pri vožnji i veću bezbednost kao prednosti.

Ključne preporuke Sive knjige inovacija u toj oblasti jesu uvođenje posebnog regulatornog režima za testiranje i razvoj autonomnih vozila, razvoj testnog poligona po uzoru na Mađarsku, kao i unapređenje kvaliteta saobraćajne signalizacije, posebno na putevima koji su u nadležnosti lokalnih samouprava.

(Telegraf Biznis)