• 0
 ≫ 

Basta opet pozvao Vladu da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana

 ≫ 

Basta se sastao sa profesorom Miodragom Mesarovićem, generalnim sekretarom Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju

  • 0
Rade Basta

Foto: BG elektrane

Nezapamćena energetska kriza potresa evropsko tržište, kao i Zapadni Balkan, pa se direktor JКP "Beogradske elektrane" Rade Basta sastao sa profesorom Miodragom Mesarovićem, generalnim sekretarom Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju kako bi razmenili mišljenja o problemima u energetskom sektoru za naredne godine.

Na sastanku se razmatralo o srpskoj energetici koja ima veliki uticaj na stanovništvo, životnu sredinu, privredu i državu, i zato energetska tranzicija predstavlja istorijski značajan izazov za donosioce odluka, jer naredne decenije će biti obeležene značajnim smanjenjem energije koja se dobija iz fosilnih goriva.

Direktor JКP "Beogradskih elektrana" Rade Basta je posebno naglasio da bi se izbegla uvozna zavisnost energenata sa svojim finansijskim i političkim posledicama, neophodno je savesno proučiti raspoložive primarne izvore i tehnologije koje će biti konsolidovane tokom narednih decenija.

"Od značaja je sagledati njihov uticaj na životnu sredinu, proučiti njihova tehnička svojstva, proceniti investicione troškove i utvrditi njihov uticaj na sigurnost snabdevanja i dostupnost energije. Inače, upravljanje energetskom tranzicijom, donošenje odgovarajućih odluka i planiranje korišćenja primarnih izvora energije trebalo bi uskladiti sa imperativom zaštite životne sredine i zdravlja stanovništva, sa interesom potrošača u Srbiji i interesima srpskog društva", istakao je direktor Basta.

Generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju Miodrag Mesarović je u razgovoru naveo da bi dugoročna podrška elektroenergetskom sistemu Srbije, kada iz njega počnu da se povlače termoelektrane, mogla biti izgradnja nuklearne elektrane, jer će tada na tržištu biti raspoloživa nova generacija te tehnologije koja mnogo efikasnije koristi nuklearno gorivo.
"Uglja će u Srbiji verovatno biti samo do polovine ovog veka, a u međuvremenu moramo početi još nečim da ga zamenjujemo, pošto je oslanjanje samo na obnovljive izvore nesigurno, a na gas postaje rizično", naglasio je Mesarović. On je rekao da je prednost modularnih nuklearki, čija je snaga 100-300 megavata po modulu, to što moduli mogu da se dodaju u skladu sa rastućim potrebama za strujom i da ne zahtevaju dug proces izgradnje.

Basta je još jednom pozavo Vladu Srbije da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji.

"Proizvodnja energije u nuklearnim elektranama je jeftinija i čistija u poređenju sa konvencionalnim načinima proizvodnje energije. Potrebno je ulaganje u obrazovanje novih kadrova na srpskim fakultetima, kako bi se obnovila baza i uhvatio korak sa savremenim svetom, posebno da se na univerzitetima više uče nuklearne nauke i ponovo otvore smerovi nuklearnog inženjerstva, prema mišljenju srpskih profesora iz oblasti nuklearne fizike", rekao je Basta.

Na kraju razgovara, dvojica sagovornika su se saglasila da na rešavanju problema sa kojima se srpska energetika suočava već danas, potrebno je sprovesti sveobuhvatnu stručnu raspravu kroz koju bi bile sagledane buduće potrebe i način kako da one budu zadovoljene u uslovima pritisaka da jedna vrsta primarne energije (ugalj) bude zamenjena obnovljivim izvorima (OIE) na način koji se primenjuje u zemljama Zapadne Evrope, kao i ukinuti višedecenijsku zakonsku zabranu izgradnje nuklearnih elektrana, dok se njihova gradnja i proširenje planiraju u susednim zemljama i drugim zemljama Evropske unije.

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari