Građani u Srbiji i dalje ne znaju gde završava njihov novac, javna preduzeća crna rupa: Da li kazne pomažu?

Foto: Ustupljna fotogradija Parneri Srbija

Građani u Srbiji, pokazalo je istraživanje, često ne shvataju za šta se tačno troši njihov novac. Zbog toga je važno da podaci državnih organa i institucija budu transparentni.

Kazne su pooštrene, međutim, i dalje ima subjekata koji ignorišu svoju zakonsku obavezu.

Upravo su predstavljeni rezultati dva istraživanja o otvorenosti i transparentnosti institucija o uticaju nedovoljne transparentnosti u radu organa vlasti na poverenje građana u institucije i vladavinu prava, uopšte.

U oviru Regionalnog indeksa mreža nevladinih organizacija: Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Fondacija Metamorfozis (Severna Makedonija) zajedno sa Partnerima Srbija, sprovodi godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

U razgovoru za Telegraf Biznis Ana Toskić Cvetinović, koja je izvršna direktorka Partneri Srbija, otkriva detalje istraživanja, ali i šta kao građani i društvo gubimo zbog netransparentnosti.

• Da li konačno građani malo više znaju kuda kuda ide njihov novac i za šta tačno plaćaju? Odnosno, koliko je važno da podaci budu transpranetni?

- Transparentno poslovanje državnih organa i svih koji vrše javna ovlašćenja nije pitanje njihove volje ili spremnosti, već i njihova zakonska obaveza.

To se posebno odnosi na informacije o trošenju budžetskih sredstava zbog sumnje na pronevere novca građana i različitih koruptivnih radnji.

Nažalost, ove informacije i dalje nisu u dovoljnoj meri dostupne javnosti.

Transparentnost je izuzetno značajna zbog uspostavljanja sistema odgovornosti u javnom sektoru, ali i zbog jačanja poverenja između građana i institucija, koje je u našem društvu na niskom nivou.

• Svedočili smo primerima da se ograničava pristup informacijama, poput propisivanja mogućnosti da organ uskrati informaciju tražiocu ukoliko bi se na taj način ugrozio položaj na tržištu društava kapitala, ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica, da li se nešto promenilo ove godine?

- Pomenuti osnovi za uskraćivanje informacija bili su predloženi u postupku izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Nakon intervencije civilnog sektora i stručne javnosti, a zbog činjenicu da su takve odredbe davale suviše široko i neprecizno ovlašćenje za ograničenje prava na pristup informacijama od javnog značaja, takvo rešenje nije ušlo u izmenjeni Zakon.

Postoje drugi osnovi za ograničenje prava, poput zaštite poslovne tajne, i ukoliko je to zaista opravdano može se primeniti na informacije o poslovanju društava kapitala ili drugih obveznika zakona.

Bitno je u takvim situacijama naći srazmeru između interesa koji se štiti i prava javnosti da bude informisana.

• Postoje li kazne za nedostavljanje informacija, da li imate podatke o tome?

- Izmenama Zakona kazne su pooštrene, pa su one sada na nivou od 20.000 do 100.000 RSD za rukovodioca organa, ovlašćeno lice ili zaposlenog u organu vlasti koji ne pruži informaciju.

Nemamo informacije da li je neki od postupaka po novom Zakonu okončan, ali je svakako dobro da je kaznena politika pooštrena, kao i da je data mogućnost Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da prekršajno kažnjava one koji uopšte i ne odgovore na zahteve za pristup informacijama.

• Pokazalo se da građani nemaju uvid u to gde i na šta troše novac javna preduzeća, da li ima promena na tom polju, koji je vaš savet, kako bi moglo to da se poboljša?

- Javna preduzeća su već godinama “crna rupa” kada govorimo o pristupu informacijama o njihovom radu. Neka su čak godinama odbijala da prihvate i da su obveznici Zakona, tj da moraju da ustupaju informacije o svom radu, iako su odluke nadženih organa (uključujuči i sudove) govorile suprotno.

Kao i drugim slučajevima kada neki subjekct krši zakon, moraju se pokretati postupci utvrđivanja odgovornost.

Kazne koje sam pomenula su simbolične za velika preduzeća, ali je bitno da se izriču, kao i da se pošalje poruka iz političkog vrha da su transparetno poslovanje i dobra uprava prioriteti za dalji demokratski razvoj.

Nažalost, nismo takve poruke dobijali u poslednje vreme, i potrebno je da se Vlada više angažuje po ovom pitanju.

• Koliko su institucije i kompanije spremne da podele podatke i informacije o javnim nabavkama i uopšte trošenju?

- U Srbiji funkcioniše Portal javnih nabavki na kome su dostupne informacije o planiranim nabavkama.

Neki organi ove informacije objavljuju i na svojim web stranicama. Ono što predstavlja problem je što nemamo dostupne informacije o izvršenju ugovora, što bi omogućilo da se utvrdi i svrsishodnost i adekvatnost planiranih nabavki.

Pandemija korona virusa, zbog vanrednosti okolnosti, stavila je veo tajnosti na nabavku medicinske opreme, ali je bitno da ove informacije postanu dostupne javnosti.

• Lokalne takse su takođe šarenolike, da li bi i one morale da budu transparentne?

- Svakako, kao i način na koji se one određuju.

Foto-ilustracija: Shutterstock

• Koji je najgori efekat netransparentnosti instutucija po građane i njihov novac?

- Pored pomenute korupcije, nenamenskog trošenja sredstava, materijalne štete koja nastaje po budžet, izgubljenih sredstava koja su se mogla usmeriti na troškove koji mogu dati dobrobit za širu zajednicu, možda i najveća šteta je pomenuto nepoverenje građana u institucije.

U takvoj atmosferi, građani potežu za vaninstitucionalnim mehanizmima za ostvarenje svojih prava ili interesa, i to dugoročno nije dobar put za jedno društvo.

Zato je bitno da se institucije dodatno otvore i počnu da komuniciraju sa medijima i građanima.

• Šta je najvažnije što je pokazalo istraživanje o otvorenosti i transparentnosti institucija koje je nedavno sprovedeno?

- Nažalost, podaci istraživanja za 2021. godinu govore da je došlo do nazadovanja u nivou otvorenosti i transparentnosti institucija u Srbiji.

Ako poredimo sa stanjem u zemljama regiona, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i BiH, koje su takođe bile obuhvaćene istraživanjem, Srbija je među najlošije ocenjenim zemljama.

Jedino u kategoriji ministarstava ne zauzimamo poslednje (već neslavno 3. mesto), dok smo u kategorijama vlada, organa uprave i parlamenata na začelju.

Posebno su velike razlike u indeksima transparentnosti parlamenata i vlada, pa je tako Parlament Srbije dobio samo 43 procentna poena (od 100), a Parlament Crne Gore 85%.

Takođe, Vlada Srbije i Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine dobile su zbirnih skoro 38% (pad od 10% u odnosu na prethodnu godinu), dok je Vlada Severne Makedonije ocenjena sa 82%.

Sve to ukazuje da treba dodatno raditi na unapređenju transparentnosti institucija u našoj zemlji.

(Telegraf Biznis)