• 1

Klajv je čovek koji se bavi najvećim pitanjem u svetu: Za Telegraf otkriva kako Srbija da smanji broj pušača

, Telegraf Biznis

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis Klajv Bejts govorio je na marginama foruma o ovoj važnoj temi današnjice i tome kako da napravimo zajedno svet bez duvanskog dima

  • 1
Clive Bates

Foto: Global Forum on Nicotin

Svest o potpuno novoj percepciji korišćenja duvanskih proizvoda konačno se budi, a baš su pojedine duvanske kompanije te koje žele da budu predvodnici promena.

Ovogodišnji Globalni forum o nikotinu, održan u Varšavi, okupio je specijaliste i medijske delegate iz čitavog sveta u nadi da odgovori na brojna pitanja koja muče baš tu transformaciju duvanske industrije.

Tema foruma bila je "Tobacco Harm Reduction - Here for Good", a odnosila se na smanjenje štetnosti kroz korišćenje sigurnijih nikotinskih proizvoda koji mogu da okončaju eru konzumacije duvana na klasičan način jer nažalost, planeta i dalje broji više od milijardu korisnika tradicionalnih cigareta.

Neprihvatanja novih naučnih dostignuća stanuje u elementarnom nepoznavanju razlike između nikotina i duvanskog dima - odnosno nedostatka spoznaje da upravo dim uzrokuje većinu oboljenja koji su vezi sa duvanom.

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis Klajv Bejts (Clive Bates) govorio je na marginama foruma o ovoj važnoj temi današnjice i tome kako da napravimo zajedno svet bez duvanskog dima.

Klajv je veoma poznat među duvandžijama iako nikada nije zapalio cigaretu. Istaknuti je javni aktivista i veliki deo rada je posvetio zalaganju za smanjenje štetnosti od pušenja kroz korišćenje manje štetnih alternativa.

Iskreno veruje da će se primenom koncepta smanjenja štetnosti i upotrebom uređaja nove generacije uspešno smanjiti broj pušača. Svoje ogromno iskustvo je sticao u IBM-u, pa u kabinetu premijera Velike Britanije Tonija Blera kao i pri misiji UN-a u Sudanu. Bio je direktor Britanske akcije o pušenju i zdravlju ( Action on Smoking and Health) između 1997. i 2003. godine. Imao je značajnu ulogu u izradi Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije.

 

  • Forum GFN je veoma posećen i ima svetski značaj, koje su tri najvažnije teme i poruke koje su poslate?

- Postoji čitava nauka o smanjenju štete, a forum je prilika da se dodatno edukujemo. Dakle, šta možemo naučiti o nikotinu, o proizvodima koji se razvijaju i novim alternativama kao i u kojoj meri ovi proizvodi pomažu ljudima da ostave pušenje i smanje rizik od istog.

Druga važna stvar je regulativa i treća važna stvar je zapravo politika.

Čuli smo gde je u svemu Svetska zdravstvena organizacija ili zašto Bloomberg Philanthropies troši toliko novca da pokuša da zabrani e cigarete. Važno je da uključimo nauku, ne samo da tvrdimo da su neke opcije bolje ili lošije, već da učestvujemo u celom procesu.

Da sumiram, tri ključne poruke foruma su nauka, regulativa i politika.

  • Kako biste objasnili nekome ko ništa ne zna o vašem radu, koja je zapravo vaša misija, na čemu radite?

– Ono čime se bavim je ono što mislim da je najveća javno- zdravstvena rasprava u čitavom 21. veku. Dakle, trenutno imamo oko milijardu pušača u svetu i verovatno oko 8 miliona ljudi premine svake godine od bolesti povezanih sa pušenjem.

Sada smo u procesu tehnološke evolucije što znači da ljudi koji žele da koriste nikotin, koji trenutno puše, mogu da pređu na proizvode koji ne uključuju sagorevanje duvana.

Duvan koji gori, tj. dim uzrokuje većinu bolesti, a mogli bismo da pređemo na proizvode poput e - cigareta, proizvode koji greju duvan a ne sagorevaju, bezdimne duvanske proizvode ili nove nikotinske flastere, na primer. Nijedan od tih proizvoda ne uključuje sagorevanje. Nijedan od njih ne uključuje proizvode gde se udiše dim. Dim je taj koji čini štetu.

S obzirom na to koliko ljudi godišnje umre od posledica pušenja, a imajući u vidu koliko pušača ima u svetu i koliko je ta navika uporna decenijama, postoji potencijal da se spasu stotine miliona života. Postoje zaista ozbiljne, gadne bolesti koje možemo da sprečimo ako ovo shvatimo kako treba.

I to je moja glavna briga koju vodim prilikom kontrole duvana.

Bio sam šef akcije protiv pušenja i oduvek sam bio ubeđen da ako bismo mogli da pronađemo ljudima bezbedniji način da koriste nikotin, mogli bismo da spasemo hiljade života, milione, stotine miliona života.

  • Šta vam je najveći izazov u ​​toj borbi?

- Iskreno, većina ljudi bi očekivala da kažem da je to duvanska industrija, odnosno to da sprečim njihovu želju da prodaju cigarete, ali interesantno, nije da ključni igrači u ovoj oblasti ne žele da promene tržište. Naprotiv.

  • Ali ljudi teško veruju da duvandžije žele da se odreknu cigareta, nečega što je njihov profit kroz istoriju?

- Ne veruju, ali bi trebalo jer je to zapravo istina.

Tu su zaista sada i zdravstvene organizacije, organizacije za kontrolu duvana, Svetska zdravstvena organizacija, i sve one se odlučno protive pušenju. Ipak, i tu ima talasanja. Na primer, Svetska zdravstvena organizacija je podržala potpunu zabranu e-proizvoda u Indiji, a uprkos tome imamo tamo trenutno oko 100 miliona pušača.

Kako ima smisla zabraniti mnogo bezbednije proizvode i ostaviti ostale proizvode koje su zapravo cigarete da budu dostupni svuda u Indiji?

Sve što rade je da tako štite trgovinu cigaretama. To ne daje priliku pušačima da se promene. I to će povećati oboljevanje od karcinoma, srčanih i respiratornih bolesti.

Clive Bates

Foto: Telegraf.rs

 

To je često moj glavni problem i ljudi koji rade na tome - da oni koji bi trebalo da budu za pristup smanjenju štete nisu za. Oni se protive jer su protiv duvanske industrije ili protiv nikotina, ali nisu voljni da urade stvari koje su neophodne da bi se smanjio teret bolesti, a to je ono o čemu bi zaista trebalo da brinemo.

  • Dolazim iz Srbije i Balkana gde se često menjaju zakoni, ili se usklađuju sa EU... Kako gledate na naše tržište i pitanje regulative?

- Tržište Evropske unije je na neki način dobro, a na drugi loše. Generalno je prilično usaglašeno kada je u pitanju plasiranje elektronskih proizvoda na tržište. Greše kada je reč o načinu reklamiranja.

Mislim da nije rešenje u potpunoj zabrani, već treba dati priliku da se čuje da postoje bolji proizvodi.

Skandinavija je to dobro rešila. Procenat onih koji puše u Švedskoj je, ako se ne varam oko 7%. U Srbiji, ispravite me ako grešim, veća je od 25%?

  • Nezvanično, taj procenat je i veći

- Da, čuo sam tako. 

Ono što može biti izazov prilikom usklađivanja zakona sa onim koje ima EU, jeste pravac regulacije. Odnosno, možda nije pravi način taj da se samo cigarete i njihove alternative učine manje privlačnim.

Dakle, opasnost je da, dok pokušavaju da zaštite nepušače, oni na kraju u suštini paradoksalno mogu da podstiču trgovinu cigaretama prekomernom regulacijom alternativa.

  • Koliko je u tom smislu važno da vlade budu uključene u ceo proces pronalaska rešenja? Da li ima onih koje su to dobro sprovele?

- Da, pa, vlade su potpuno centralne u ovome. Pre svega, čine blokove poput Evropske unije i članovi su Svetske zdravstvene organizacije i potpisnici su Međunarodnog ugovora o kontroli duvana, okvirne konvencije o kontroli duvana. Tako da na kraju donose odluke. I, znate, vlada kao što je Srbija mogla bi da bude veoma uticajna u načinu na koji pristupa ovome.

Ako tome pristupi otvorenog uma, kao što su, recimo, učinile češka vlada ili Novi Zeland ili Velika Britanija, onda bi vrlo brzo mogli da se vide rezultati u smanjenju pušenja.

Ovo su mnogo lakši prelazi za pušače. Suštinski, prelazak sa pušenja na bezdimne alternative je mnogo lakši nego prelazak na potpunu apstinenciju.

Dakle, ako Srbija, na isti način na koji je Velika Britanija to učinila, to prepozna i počne da postaje pozitivna u pogledu smanjenja štete od duvana, ne samo e pušenja već i kesica, zagrejanih duvanskih proizvoda, "snusa", čitavog spektra sličnih proizvoda, onda bi mogla početi da vidi dramatična poboljšanja u procentu broja pušača.

Zanimljivo je, međutim, da je najbolje kontrolu pušenja sprovesti upravo uz saglasnost pušača.

Ne terajte ih da prosto odustanu visokim porezima, zabranama pušenja, stigmatizujućim porukama, velikim upozorenjima i svime sličnim. Lepota pristupa smanjenju štete je u tome što to radite uz saglasnost pušača jer oni to žele.

Pušači vole nikotin, moramo to da shvatimo. Ali očigledno niko ne voli rak. Ili niko ne voli kardiovaskularne bolesti ili život sa HOBP.

Dakle, ako možete da im ponudite alternativu koja im daje ono što vole u ​​vezi sa pušenjem, ali oduzima ono što im se ne sviđa i uspete da ih ne osuđujete da su korisnici nikotina, uradili ste pravu stvar. Jednostavno prestanite da ih osuđujete, i tretirajte ih kao da su odrasli i da mogu sami da biraju, a vi im jednostavno samo dajete bolji izbor.

To je savršena vladina politika jer ne zahteva veliku javnu potrošnju. Zaista odličan oblik kreiranja politike jer je isplativ, ali efikasan jer korisnici koji su uključeni to žele da urade.

  • Rekli ste jednom da bi rešenje moglo da bude i u tome da cigarete dodatno poskupe?

- Pa, moguće je rešenje. Postoji čitav niz stvari koje vlade mogu da urade, u smislu mera i podsticaja kako bi pomogle ljudima da ostave pušenje i cigarete i pređu na alternative. Jedna od mera koje bi mogle da se sprovedu jeste uvođenje visokog poreza na cigarete i nižeg poreza na alternativne proizvode.

 

Clive Bates

Foto: Telegraf.rs

 

  • Radili ste ranije u IBM, jednu od najvećih tek kompanija. Koliko je važno ulaganje u inovacije u ovoj industriji?

- Trenutno prolazimo kroz neku vrstu oluje inovacija. Tako su se i ovi novi proizvodi pojavili na tržištu duvanskoj industriji.

Prvi takvi proizvodi pojavili su se pre desetak godina, ali ne u tolikom broju. Poslednjih godina međutim, bilo je neverovatno mnogo inovacija u ovim proizvodima koji su ih učinili suštinski konkurentnim cigaretama.

Kada su prvi put izašli, bili su korisni za neke ljude, ali ne i za većinu koji su bili pušači. Nisu bile u atraktivnom formatu, bile su previše jeftine i mogu reći, za neke neprivlačni. Kvalitet je kasnije poboljšan, isporuka nikotina takođe, bezbednost je poboljšana, inženjering... Vremenom su uvedene novine poput kontrole temperature, što znači da su proizvodi lakši za korišćenje.

Postaje lakše fizički koristiti sve te inovacije koje su vaping učinile ozbiljnijim rivalom pušenju.

I to je ono što mi pokušavamo, to je ono što želimo. Želimo da ovi proizvodi budu rival pušenju kako bismo na kraju nekada prekinuli trgovinu cigaretama. To bi u osnovi učinilo cigaretu zastarelom. To je ono čemu težimo.

Znate, ljudi će reći, pa, još uvek koriste nikotin, ali to je mnogo manji problem kada ljudi ne dobijaju rak, srčane bolesti ili respiratorne bolesti kao rezultat. Lično, nikada nisam koristio nikotin, a rekoste mi da niste ni vi. Prilično sam zadovoljan time.

Ali mnogi ljudi to vole, pomaže im da se opuste, pomaže im da se nose sa stresom, naročito oni koji se suočavaju se sa anksioznošću...

  • Nekada jednostavno ti novi proizvodi izgledaju lepo, u trendu, to može biti izazov?

- Da, moždaa, ali se setite, kada vam proizvod izazove rak, bolesti srca i respiratorne bolesti, oni nisu bitni i nisu dobri.

Međutim, ako je bezbedniji u tom smislu, to je drugo. A to je ono do čega pokušavamo da dođemo, da navedemo ljude da razmišljaju o nikotinu na način na koji razmišljaju o kofeinu.

Svaki stimulans, u prevelikoj meri je štetan, ali ispijanje kafe, vam ne šteti. I stoga, mislim da treba da promenimo način razmišljanja o nikotinu.

Trebalo bi da mislimo da dim izaziva štetu, a nikotin je stimulans koji ljudi žele iz nekog svog razloga.

  • Jedna od velikih tema na ovom forumu bila je Kaunterfektual organizacija, odnosno pitanja kojima se ona bavi. Recite nam više o tome?

- Reč je o mojoj organizaciji.  Kaunterfektual (Counterfactual) se bavi pitanjima pragmatičnog pristupa održivosti i javnom zdravlju. Najveću pažnju posvećuje problemu pušenja i primeni koncepta smanjenja štetnosti, ali se snažno zalaže i za uključivanje širih delova društva, poput države i nevladinog sektora, u rešavanje ovog problema, o čemu smo razgovarali.

GFN 22

Foto: GFN

 

Počeo sam da se bavim ovim poslom kao direktor Akcije protiv pušenja i borbi za zdravlje u Velikoj Britaniji 1997. godine i radio sam za njih do 2003. I onda sam proveo dugo vremena kao državni službenik ne radeći na ovim pitanjima, već uglavnom baveći se pitanjima životne sredine. A onda sam se vratio na ovo u nekoj 2013. godini, kada sam postao konsultant.

Dobijam odeđena sredstva od filantropije, prikupljam novac od ulaganja, imam prihode kao konsultant i to mi daje osnovu da radim ovaj posao kao nezavisni zastupnik za smanjenje štete od duvana.

A ja, ja nemam veliku organizaciju da zaposlim radnike. Radim na daljinu.

Živim u Nigeriji, radim na daljinu i jednostavno, znate, zbog moći interneta i svih alata za deljenje i društvenih medija, moguće je biti zagovornik ovih ideja i živeti skoro bilo gde u svetu.

I to je ono što ja radim.

 

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Sasa

    Tom klajvu je bolje da je ostao da pravi garderobu bio je cenjeniji.

    2
    3

    Podelite komentar

Google preporuke