Ekonomsko osnaživanje žena u znaku srpskih rukotvorina: Od pirotskih ćilima do motiva iz Sjenice

Povodom petogodišnjice inicijative "Uposlimo 1000 žena u ruralnim područjima" danas je u Palati Srbija predstavljena postavka ženskih rukotvorina, i dodeljene su nagrade i priznanja za doprinos ovoj inicijativi i ekonomskom osnaživanju žena.

Inicijativu sprovodi Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije zajedno sa Etno-mrežom i NALED-om.

Teme za vas

Među izloženim rukotvorinama, delima vrednih i kreativnih žena sa sela, nastalim u realizaciji ove inicijative, jesu one sa motivima čuvenih pirotskih ćilima, zatim motivima iz Sjenice, potom tkanice iz Bele Palanke, dvopređne čarape iz Timočkog kraja, lopte rađene tehnikom pustovanja vune.

Stručna saradnica u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost, Zorana Dimitrijević, istakla je da je više od 1000 žena radno angažovano na ovaj način - i ostvarilo dodatnu zaradu.

- Njihove rukotvorine su obišle ceo svet i danas se nalaze u brojnim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ustanovama i institucijama širom sveta - istakla je i dodala da to daje dodatnu vidljivost i vrednost ženama koje rade na njihovoj izradi i da su na taj način njihove veštine prepoznate, a žene ekonomski osnažene.

Izvršna direktorka NALED-a, Violeta Jovanović, izjavila je da je tokom realizacije ove inicijative ostvareno 22.000 sati radnog angažovanja žena. Prema njenim rečima, cilj projekta je očuvanje našeg kulturnog nasleđa, kao i da se obezbedi materijalna podrška za žene u ruralnim područjima i pristup tržištu rada.

- Ove žene predstavljaju nevidljivu armiju kojoj smo kroz inicijativu "Uposlimo 1000 žena u ruralnim područjima" obezbedili da bude vidljiva. Nastojimo da im obezbedimo status čuvara tradicije jer one to svojim radom upravo i čine, jer doprinose očuvanju našeg kulturnog nasleđa - rekla je Violeta Jovanović.

Dodala je da su, zahvaljujući ovoj inicijativi, obezbeđene obuke i programi radnog osposobljavanja za stotine dugoročno nezaposlenih žena i uspostavljene zanatske kolonije u Somboru, Pirotu, Inđiji, Loznici, Novom Pazaru i Staroj Pazovi. Ključnu ulogu u ovom poslu, prema njenim rečima, imaju gradovi i opštine, jer oni obezbeđuju prostore za rad, opremu, obuke.

Jedan od takvih gradova je Pirot, čiji gradonačelnik Vladan Vasić je istakao da Srbija može da se ponosi izloženim rukotvorinama a da se Piroćanci najviše ponose pirotskim ćilimom i da mu je drago što su poslednjih godina napravili pomak u prezentaciji ćilima.

U realizaciji ove inicijative, proteklih godina veliku pomoć su pružile razne ambasade u Srbiji, kao i žene amabasadora. Među njima je ambasada Kanade, koja je angažovanje žena podržala kroz kanadski fond za lokalne inicijative, a kanadski ambasador u Beogradu, Džajls Norman, istakao je da je "ova inicijativa usađena u jedan od četiri ključna kanadska prioriteta, a to je rodna ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje žena".

Dodao je da je posebna pomoć data ženama u Pančevu, Odžacima, Beloj Palanci, Kladovu i Knjaževcu, i da se ona ogledala u podršci unapređenju njihovih radionica i nabavci opreme i alata za rad. Za doprinos ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim predelima dodeljeno je pet institucionalnih i korporativnih priznanja, i pet individualnih.

(Telegraf Biznis)